|
Zdravo dragi moji! Ovako sunčan i vetrovit dan je bio i pre nekoliko dana kada se i dešava ova priča sa kojom želim da započnem ovo naše kafenisanje. Nadam se da ste skuvali ili smućkali svoju kafu i da ste odvojili 15-ak minuta za sebe i naše ćaskanje. Ja sam svoj gutljaj otpila, otpijte ga i vi, pa neka priča poteče... Dakle, nedavno sam ušla u jednu apoteku u blizini crkve Svetog Marka u centru Beograda u koju sam prvi put ušla pre cca nekih 12 godina kada sam u blizini nje radila za jedno privatno zastupništvo. 👩🏻🔬 U maloj i zbuđenoj apoteci stajalo je u savršenom redu i u tišini red ljudi do samih vrata, a celom ovom "situacijom" je dominirala niska i okretna ženica-apotekarka o kojoj želim da vam pričam. Nipočemu se ne razlikuje od žena kasnijeg srednjeg doba koje srećete na ulici svakodnevno, ali je zapravo izdvaja mnogo toga, jer zašto bi toliko ljudi dolazilo baš u njenu apoteku, a i zašto bih ovo naše kafenisanje posvetila baš njoj. Jednostavno, zagolicao me je ponovni susret sa ovom neverovatnom ženom. Ono što shvatite posle samo par minuta stajanja u redu jeste da ona ima apsolutno svaki preparat i medikament koji možete da zamisllite ili da barem može da ga nabavi u kratkom roku čak i ako su vam na drugim mestima rekli da ćete to teško naći kod nas. Njeno poznavanje materije je neverovatno, a red koji vlada oko nje je "kao u apoteci". Neko će reći da je malo čudna, frik kontrol, previše precizna, puna striknih pravila, ali zapravo niko kod nje ne dolaži zato što nema pametnija posla, makar to bilo i i zbog obične kijavice, a ona za sve ima rešenje. 💡 Kutijice sa lekovima na policama stoje upravo onako kako su i stigle od dobavljanja. Povezane trakastom folijom ili gumicom. Cene nisu izložene, jer ih brzomisleća apotekarka zna napamet. Dok priča sa prisutnim pacijentima/kupcima, kuca na kasi, usmerava pomoćnicu, razgovara na dva telefona. Ona poimence zna svoje stalne mušterije/pacijente, pita ih za zdravlje ili kako su oni članovi porodice zbog koga su ponovo došli da kupe ili podignu terapiju. Dok stojite i stojite i stojite u redu ona je već čula šta ste pričali sa njenom pomoćnicom i dok se polako približavate da dodjete na red kod nje, ona, uz ćaskanje proverava da li ste bili jasni po pitanju svojih zahteva i da li je to sve što vam treba. E sad... Kako se u tom malom prostoru ne mogu smestiti svi potrebni lekovi, ona se povremeno javlja da nas ostavlja kako bi otišla do magacina, a usput je primetila šta treba novo da poruči preko telefona. I tako je nema nekih 10-15 minuta. Kada stigete na red i izvadite karticu da platite tada dobijate odgovor: "Dinari ili čekovi, kartice NE. Sve je otišlo u inostrantvo, pa treba još i ova provizija." 💳 Šta god da o tome neko mislio, to su njena pravila igre i ona ima svoje razloge i jasne argumente zašto je to tako. Kada se posle ovog čekanja i "hladnog tuša" na kasi uputite do prvog bankomata da podignete gotovinu, ukoliko glasno negodujete, gunđate, žalite se na ovo i ono, iza sebe ćete čuti njenu rečenicu: "ko se žali, nema mu spasa". Iako sam i ja bila neko ko takođe stoji i čeka kao i svi ostali, a nije da mi se baš nije žurilo, na ovu rečenicu sam samo lagano počela da klimam glavu u znak odobravanja. 👍🏻 Kada neko zna zašto nešto radi, o tome zna mnogo, radi iskreno, posvećeno, od srce, sa najboljom namerom, i sa 101% svojih kapaciteta, apsolutno ima prava da postavi svoja pravila igre i da zavede red kao u apoteci, a ko gunđa nema mu spasa. ~~~~~~~~~~~~~ Prošle nedelje sam vam pričala na svom YT kanalu o tome zašto su grupni sastanci prepreka za radjanje najbolje ideje, pa kliknite i pogedajte ga OVDE. Do novog kafenisanja... 💜 Marija TrifunovićDobra vila vašeg biznisawww.marija.beOvaj email je poslat na | Odjavi se sa liste | Prosledi email prijateljuPowered by MailerLite |