Mudrost iz naslova nije moja, ali pripada mom svekru. I od kada sam je čula, odlučila sam da je nastavim primenjivati, ali mnogo svesnije nego do tada. 

Šta to zapravo znači?

Idi tamo gde te rado vide i lepo dočekaju- rekao nam je nakon što je jesenas u dva dana spakovao kofer i doleteo rekordnom brzinom kod nas, na drugi kraj sveta.

Inače, da biste dobili jači utisak celog događaja- podeliću i informaciju da je moj dragi svekar na ovom ludom svetu više od 77 godina a da je duhom mlađi nekad i od mene :)

Ali šta je on tom izjavom hteo da kaže?

Hteo je da kaže, da mu ne može biti teško da dođe tamo gde zna da je poželjan i da će biti lepo dočekan.

Sad se neko možda pita kakve sad veze imaju kolač i tiganj? 

Htela sam da podelim sa vama tu filozofiju jer želim da se ugodno namestite i da vam bude lepo, prilikom ostvarenja vaših američkih snova.

Ako na tom putu radite nešto što nije posao vaših snova, promislite da li možete da ga promenite. 

Ako ste okruženi toksičnom atmosferom bilo privatno ili poslovno- nemojte da zaboravite da je vaš život u vašim rukama.

Sada kada je u celom svetu toliko neizvesnosti i dešavaju se neverovatne stvari, daj sebi za pravo da se ušuškaš. Ako sada ne možeš poslovno, sigurno možeš privatno. 

A kada se smestiš udobno u svoje gnezdo takvih ljudi koji te rado vide, dobićeš krila i za druge poduhvate.

Otišla sam predaleko i nakon neprospavane noći, možda malo ne zvučim sasvim trezveno. Ali poruka koju danas delim sa vama je nešto o čemu ja svake godine razmišljam uoči mog rođendana. A znate da je bio prošle nedelje i mnogi od vas su se potrudili da mi ga dodatno ulepšaju. I hvala vam na tome.

Neko sam ko je oduvek imao gomilu ljudi u svom životu i to zaista divnih ljudi. Imam društvo iz osnovne, srednje, najbolje drugarice, društvo sa faksa, društvo iz "Lifke", gomilu ljudi sa kojima sam delila studentske podstanarske muke, gomilu kolega iz nekoliko poslova, škola, obuka, i da ne zaboravim društvo sa košarke i društvo košarkaških sudija. Tu je još i društvo iz detinjstva, društvo preko porodičnih prijatelja, društvo moje starije sestre, društva od braće mojih drugrica itd. A tu je i četa kumova i kuma, kao i naravno porodica- al nju ne biraš :)

I u svim tim ljudima, kada sam došla u Ameriku- nisam imala nikoga. Nikoga ko bi mogao da me razume, podrži, shvati. Ne mislim da su nestali iz mog života, nego jednostavno ne mogu da te razumeju. Ništa to nije do njih.

Čekaj, da zastanem za tren- imala sam ja nekoliko bliskih ljudi u Americi, ali niko od njih nije došao na način kao mi i nije mogao da razume ili pomogne. Mislim pomogne onako kako je meni trebalo. 

Ne želim da umanjim značaj toga da sam imala svoje divne ljude u drugim delovima Amerike koji su mi rekli da ih zovem u bilo koje doba dana ili noći. 

Poenta priče je sledeća: trebalo je vremena, truda, ljubavi i energije da bih izgradila ljude oko sebe. Koji me rado vide i lepo dočekaju!

I to nije samo moja priča, nego je to priča 99% vas koji ste mi se javili iz Amerike. 

Više sreće imaju oni koji su došli na školovanje ili neki drugi kolektivniji program, ali ni to ne mora da znači.

Ali, danas, uz vas sve ovde u Zajednici, osećam se kao opet imam svoje društvo. I taj osećaj je toliko jak da evo još tražim prave reči da ga opišem. Osećaj da se razumemo i da delimo zajedničke vrednosti, da zajedno prelazimo nivoe u igrici koju nam emigracija u Americi nudi.

Iako se nismo još ni sreli, neki od vas dele sa mnom svoje tajne, strahove, ideje, snove, želje, nadanja, uspehe, padove...Jesam li rekla- snove?

A najviše od svega toga me raduje to što ste svi slični meni, željni da pomognete- koliko god da ste u mogućnosti! I zaista vam svima beskrajno hvala!

Gde god da ste na putu svojih američkih snova, uvek imajte na umu da svojeg sebe nosite sa sobom.
Ovo je ubedljivo najbolja lekcija i totalno se poklapa sa naslovom. 

Nemoj da se praviš da si neko ko nisi.

Nemoj da dozvoliš da te menjaju. 

Menjaj sebe, ako možeš da budeš bolji.

Teži boljem, ali uvek gledaj u sebe, svoje srce.

Sve ti to govorim sa ciljem da ti budeš svoj, na svome.

Ove nedelje je u Americi Father's Day, tako da svim očevima želim srećan američki praznik. 

Mene iskreno baš briga za praznike, ali kada god postoji prilika izmišljena ili stvarna, volim da slavim- i prilike i ljude. Naročito ljude :)

Tekst o porezima u Americi, koji je dugo nastajao, sada će da dobije svoj nastavak i tom prilikom vas molim da javite šta god da vam nije jasno iz prvog teksta, pa da bude još jasnije. 

Zaista želim da budemo pametni u ovoj zemlji koja pruža basnoslovno mnogo mogućnosti. 

A što više delimo informacije, sve smo pametniji i lakše koračamo sigurnim koracima. 

Ove godine se programi dolaska u Ameriku poput Work and Travel-a još uvek razmatraju, kao i svi drugi programi, te čekam da dobijem informacije iz prve ruke, čim ih bude bilo- delim sa vama. 

Ukoliko znate nekoga ko je dobio ove godine Zelenu lutriju, možete slobodno da ga uputite da mi se javi porukom ili da se prijavi putem ovog linka. Pripremila sam specijalni, besplatni program podrške za njih. 

I još nešto jako važno- ukoliko vam Newsletter sredom ne stigne, molim vas da mi javite pa da ga ručno pošaljem, jer softveri igleda imaju neke nove izazove. Pa da i to rešimo. 

Uživajte dragi ljudi, čujemo se uskoro!

Nevena