|
Zdravo dragi moji! Ovaj ponedeljak sam započela pitanjem da li da posle jutarnje rutine prvo krenem u putešestvije zvane "šalteri i administracija" ili da svoju prvu jutarnju kafu popijem sa vama, kuckajući i zamišljajuću vas kako ovo čitate. Odluka je pala lako, jer su mi ove naše online kafe nemerljivo draže od šaltera i papira, ali odluka o čemu da kafenišemo nije bila laka. Tema je mnogo, ali ću pokušati da "ne lutam" već da ovo druženje uz kafu ima teki svoj tok, poentu i poruku. 💁🏻♀️ Rečenica koju sam nekoliko puta čula u proteklih 10-ak dana bila je: "Ma, lako je tebi. Ti samo....", pa onda sledi nastavak. Tada sagovornika vrlo strpljivo odslušam i ni ne pokušavam da bilo šta opovrgnem ili ga navedem da stvari pogleda iz drugug ugla, već jednostavno, uz osmeh, samo klimnem glavom uz reči tipa: "da, da, tako je", ili "pa, da, onda da ne kvarimo" i slično tome. 🤷🏻♀️ Čak sam uhvatila sebe da nakon razgovora nastavim da razmišljam o tome koji bi to kreativniji i duhovitiji odgovor mogla da smislim za sledeći put, čisto da se malo zabavim. 🙃 Ove rečenice upućene meni, čula sam i od onih koji su nekada radili sa mnom i bili svedoci mog krivudavog puta, punog kamenčića za spoticanje, onih koji me i privatno poznaju, pa imaju i širu sliku, a naravno i onih koje me ne poznaju tako dobro. Ali, svi oni jednako znaju da mi je lako. U svim tim "ma lako je tebi" situacijama, sam sebe podsetila i na reč koju sam odredila da mi bude vodilja za ovu godinu. LAKOĆA. Lakoća u komunikaciji. Lakoću u prihvatanju. Lakoća u procesima. Lakoća u svemu. Ta reč mi je toliko bila potrebna sve ove godine kada sam verovala da se do svega dolazi preko borbe, teškoća, složenih procedura, problema, velikog napora, a zapravo ne. Sve čemu sam pristupala na taj način bilo je iscrpljujuće, rezultata je bilo manje ili više, ali zadovoljstva 0 poena. 🤦🏻♀️ Svesno sam, na sve ono što je do mene, uvrstila u kategoriju: pojednostavi i pritupi mu sa lakoćom, a sve ono što nije: prihvati sa lakoćom i nađi novi put da to sa lakoćom rešiš. Tako je i sa ovim konstatacijom sa početka priče. Pre samo nekoliko godina upuštala bih se u objašnjavanja nadugačko i naširoko. Razmišljala bih zašto se to dešava kada je istina nešto drugo. A sada mi se način na koji drugi pojimaju ono što radim baš dopada. Iza toga stoji konstantan rad, usponi, padovi, posvećenost, svakodnevno učenje i usavršavanje, promišljanje kako i šta mogu da unapredim, ali bez elemenata teeeeško, naaaporno, komplikovano. Pa, zapravo zar nije to ono što sam želela? 👍🏻 Ovo kafenisanje neću završiti nekim mudrim pitanjem upućenom vama, već sa željom da vam ove nedelje sve ide sa lakoćom i sa 💯 poena zadovoljstva. Do novog kafenisanja... Za sve koji ste propustili da pogledate moj najnoviji video o work and life balasu, link ka njemu je OVDE. Marija TrifunovićDobra vila vašeg biznisa
|