Da li ste spremni da ovu godinu završite baš onako kako želite i sebe uvedete u novu godinu i novu dekadu još spremniji?

Na ovo pitanje ne verujem da ću da dobijem odgovor u inboksu, mada ću mu se svakako obradovati ako stigne :)

Meni je ovaj kraj godine doneo skoro sve o čemu sam maštala i kada me je dragi pitao neki dan šta želim ispod jelke, morala sam da ga istinski iznenadim i kažem mu da nemam želja :)

Pored šoka u njegovim očima, ostala sam i ja zabezeknuta kada sam shvatila šta sam rekla. Zaista se osećam da imam sve i da mi se sve želje ostvaruju! I mogu vam reći da nema boljeg osećaja.

Ranije bih mogla da smislim milion stvari koje mi trebaju a ne mogu da ih imam, ali danas stvarno imam sve što mi je potrebno. Nije se mnogo promenilo u mom imovinskom stanju ali se mnogo promenilo u mom pogledu na to šta je važno.

Ipak, priznajem da ono što me najviše stavlja u ovaj položaj je taj što znam da će sledeća godina da mi donese još više ovakvih osećaja je to što sve dolazi na svoje mesto i što mi je život sve više ispunjen stvarima o kojima sam maštala.

Jedan primer je i moja trenutna lokacija- sa obzirom na to da vam pišem iz hotelske sobe gde sam sa svojim drugaricama, na mom drugom američkom mom-vacationu :) I ako vam ovaj email malo zvuči drugačije, to je jer ga pišem u sred priča pa mi je koncentracija malo pomućena, ali ne zamerite :)

Drugi primer je što sledeće nedelje krećemo na Road Trip do Floride, za koji sam jako uzbuđena i pomalo uplašena.

Treći primer je što sutra prvi put idem na slavu u Americi, i to moju devojačku. Slavu na koju gotovo svi u Srbiji obeležavaju, kao domaćini ili kao gosti :)

Moj cilj da podelim ovo sa vama bilo je da vas motivišem da i vi osvestite te neke radosti koje možda niste svesni da imate. 

Prve dve godine u Americi sam imala osećaj da sam sama na svetu u nekim trenucima, a danas se osećam kao da imam ljude svuda a i oko sebe. Delom je tome doprineo i ovaj Blog jer sam stupila u kontakt sa toliko ljudi i čula toliko priča :) I svaka mi je posebna i prirasla srcu.

Sa obzirom na to da je sledeće srede Božić, svuda je apsolutna ludnica. Pokloni se kupuju kao da sutra ne postoji. VIđala sam ljude kojima je potrebno dvoje kolica da bi uspeli da potrpaju stvari koje kupuju. I ne znam zašto, ali meni to deluje kao nešto bih birala za svoj život. Iako sam ceo svoj život dobijala poklone za oba Božića i za Novu godinu, nekako nisam imala osećaj da je to bila takva ludnica kakva je ovde.

Kao da će ljudi umreti ako ne kupe te poklone. Pre par godina sam čula priču jednog momka iz Srbije kako ga je devojka umalo ostavila jer joj nije kupio ništa za Božić. A on je zapravo kupovao verenički prsten i štedeo za njega. A verenički prsten u Americi je isto tema sama za sebe :) 

Ono što sam danas saznala je da godišnje u Americi ostane zarobljeno oko 1 bilion (broj sa devet nula) dolara u gift karticama, od nekih $130 biliona u kojoj vrednosti se kupe.

Gift kartice su najpraktičniji poklon, da ne kažem "the most convinience" izbor za većinu ljudi. Iskeno sam zahvalna na njihovom postojanju jer su mojoj porodici pomogle da pregrmimo prvu godinu u Americi. Ali su odličan primer bacanja para ako se uzme u obzir njihova neiskorišćenost a i "fee" koji se plaća da bi stavio novac na tu karticu.

Postoje kartice koje su Visa kartice da su svuda prihvatljive, ali i kartice gotovo svakog brenda koji postoji u Americi.

Lično sam do sada poklonila samo dve kartice, i to vaspitačici ali samo zato što je naznačila da voli Starbucks kafu, pa je njihova kartica i bila. 

Nadam se da ste mi dobro i da uživate u novogodišnjim čarima, ma šta one za vas predstavljale :)

P.S: u petak, 20.12. na Instagram profilu Jovane Miljanović se družimo. Zakazano vreme je 1 pm po mom vremenu (GMT-6 time zone) što je 8 pm na Balkanu. Dobrodošli ste, ulaz je besplatan :)

Budite mi dobro i čujemo se sledeće srede, pred Road Trip:)

Nevena