Zdravo dragi moji!

Kada se osvrnem na nedelju iza sebe zavrti mi se u glavi. Toliko toga u 7 dana može da stane da nekada imam utisak da mi je neko u tih sedam "nagurao" barem još sedam, ali neće da mi kaže, nego me pušta da ponedeljak započnem odmotavajući film i vraćajući negativ unazad kao kod starih Idiot foto aparata. 🎞

Kada taj negativ odmotam na početak, susrećem se sa nečim na šta ranije nisam preterano obraćala pažnju. Naime, prošlog ponedeljka sam se probudila kao i ovog ponedeljka, orna za novu radnu nedelju, sa pripremljenom agendom, sva srećna što je 1. april i moja samoproglašena Nova godina, ali avaj, nisam imala snage ni pišljivi Insta story da objavim. 🤦🏻‍♀️

Cele noći sam loše spavala, a tog jutra sam shvatila i zašto. Stomačni virus se spremao za akciju. Ne znam da li mu je bila namera da mene liši mojih planiranih akcija, ali je u tome uspeo... barem sam u prvi mah tako pomislila.

Osim što sam svoju Novu godinu dočekala u najmalju ruku kilava, počela je da me hvata panika zbog bolova i temperature, a još više zbog gomile pitanja u glavi:

• Kako ću da završim taj i taj posao kada sam u ovakvom stanju?
• Treba da kontaktiram banku oko onog priliva, a ako mi budu tražili da dođem do filijale šta ću onda?
• Uh, trebalo bi i do poreske uprave da se raspitam, ali kako, kako?
• Oni me ljudi čekaju za sastanak, ali ja ne mogu ni sa kim da sada komuniciram, a kamoli da pregovaram? Šta će pomisliti? Da sam neozbiljna?
• I ne sve to pošta strajkuje/pa ne štrajkuje, a u svakom slušaju ne stiže mi još ono što je već trebalo poštom da stigne?
• Kako ću "izgurati" ovaj mesec i poplaćati sve račune i obaveze što treba, ako mi je ovako jadno započeo?

I sve u tom stilu.

Totalna blokada u meni.🙅🏻‍♀️

Kada sam se malo dovela u red, uzela sam laptop i stavila ga pored sebe u krevet. Zahvaljivala sam samoj sebi što sam dosta toga već pripremila unapred što treba da uradim, pa sam odlučila da primenim jednu metodu koju sam čula da upražnjavaju Japanci. Kratko dremanje kao refresh na poslu. 💆🏻‍♀️

Elem, pošto ću raditi iz kreveta, odlučila sam da kada osetim veću iscrpljenost samo pomerim laptop i dremnem na kratko. Ili barem samo leškarim. Kada osetim da se snaga povratila, ponovo sednem i nastavim da radim.

Malo po malo, radila sam Task-ove koje sam stavila sebi u agendu iliti moju Asana-u.

Sa bankom sa sve rešila u 3 email-a.

Poreska inspektorka je održala reč i na moj email odgovorila u roku od 24 sata.

Sastanke sam bez problema odložila, uz odgovor druge strane da i njima tako više odgovara.

Poštar je već u utorak zazvoni na vrata.

U svoj svojoj smetenosti zaboravila sam da fakturišem klijentim za prethodni mesec, pa su me sami podsetili da im prosledim fakturu da plate.

Osim par nekih sitnica, kroz red rada, pa red dremke, sve sam završila. Ni manje ni više od onoga što generalno uradim tokom radnog dana, a cela moja usporena varijanta i nestandardna kilavost je trajala cela 3 dana. Pih! 💁🏻‍♀️

Ono što sam tada osvestila je da prethodna priprema i hladna glava čuda mogu da naprave u ovakvim vandrednim, ali potpuno prirodnim situacijama, jer živi smo ljudi, zar ne?

Interesuje me kako vi rešavate ovakve situacije kada se javi zdravstveni problem, iskrsne neka nezgoda ili pojavi burnout?

Jedva čekam da čujem vaše odgovore💜

A da, prošle nedelje je objavljem moj intervju na blogu Promeni posao kod moje drage Mime koja je jedna od "svedoka saradnika" mog uplovljavanja u online poslovanje, pa ako već niste, pročitajte ga baš OVDE.

Marija Trifunović

Dobra vila vašeg biznisa
Ovaj email je poslat na  | Odjavi se sa liste | Prosledi email prijatelju

Powered by MailerLite