Prošlonedeljni Newsletter vam se svideo kao nijedan pre.

Najvećim delom jer sam u njega zaista unela emocije kako umem i jer govorim o stvarima kakve jesu, makar iz moje perspektive.

Nadam se da me i pratite jer želite da vam pomognem pri izgradnji vaših američkih snova.

Neki od vas su još uvek u domovini, neki čekaju da se otvorene granice i dođu, dok ima i onih koji još traže svoj put do Amerike i bore se sa administrativnim segmentima. A bogami ima i vas koji čekaju rezultate Zelene lutrije, koji nam stižu za malo više od dve nedelje. Ima i onih koji su već tu. Neki čak i mnogo duže od mene. 

Dok sam prošle nedelje govorila o manama Amerike, zaboravila sam da napomenem još jednu a to je- bezbednost. Dok živiš u Srbiji ili nekoj drugoj okolnoj zemlji ne možeš ni da zamisliš da ćeš po preseljenju u Ameriku ipak morati da saznaš u koje krajeve tvog grada ne smeš da zalutaš i da svoje dete moraš da držiš uvek na oku. Ovde mislim na bezbednost odnosno ugroženosti bezbednosti i od prirodnih nepogoda ali i od ljudskih faktora.

Amerika je retko vodeća država u svetu po merenju sreće ljudi koji žive tu. I pravo da vam kažem, meni to nije nekakvo iznenađenje. 

Mali je broj ljudi koji umeju da uživaju u životu i koji umeju da prepoznaju šta im je potrebno u životu da bi bili srećni.

Pogotovo u sistemu koji je prezasićen konzumerizmom i kapitalizmom. Pisala sam ranije u tekstu Šta Amerika jeste i šta Amerika nije kako je pravi izazov naše generacije da stanemo kada imamo ono što nam treba i da odolimo da kupimo "još bolje" ili makar samo novije- jer je "apgrejdovano".

Razumljivo je da kupiš noviju verziju bilo čega ako će to tebi lično doneti više koristi. Ali neke granice moraju da postoje.

Ne znam kako čovek u desetosobnoj kući da bude srećan ako je u njoj budan možda dva sata dnevno. Šta će mu? Radi statusa? 

Da li mi verujete da mnoogi ljudi misle da sam ja bogata jer- živim u Americi? 

Da li mi verujete da ljudi misle da je ovde sve jeftino? 

Ma, pada sa neba!

Istina je da su se meni desile neke situacije kada mi nešto i padne sa neba- nedavno sam besplatno dobila biciklu. Novu, ali greškom. 

Desilo mi se i da neke stvari vratim u prodavnicu i onda dobijem više nego što sam platila. Ali ljudi moji, verujte mi da nikoga time nisam oštetila. 

Para zaista ima, ali niko ne priča o bačenim parama. Koliko smo samo para bacili dok nismo saznali gde je šta jeftinije. Dok nismo saznali da moje "skupo" i drugaricino "skupo" nije isti iznos?! I da istu stvar možeš da platiš u veeeelikom rasponu cena. 

Pominjala sam ranije da isti auto može dve osobe različito da košta, i tu sam mislila na isti momenat kupovine. Ali, ako upoznaš sistem, znaćeš i kada je pravi trenutak za šta.

U Americi jeste jeftina garderoba i daleko jeftinija nego na primer u Srbiji, ali- ako kupiš online i to onda kada je nešto izašlo, to ne mora da bude slučaj. 

Ovih dana sam razmišljala i o supermoćima. I shvatila sam da je jedna od mojih supermoći ta što nisam zavidna. Ili ljubomorna, da se bolje razumemo.

Odnosno, ne želim da komšiji crkne krava i ne želim da ikome crkne krava. Neka krave žive! 

I baš zato i postoji cela ova priča oko Bloga Američki San. 

Ja tebi želim da pomognem. Želim da ti bude lepo i da budeš srećan. 

Želim da ti bude jasno ono što meni nije bilo i želim da ti pomognem da nađeš odgovor na tvoja pitanja. 

To znači da svako ko je došao u moj život, ima svoj deo u njemu. Da je njegova priča u mom životu i da me je dotakla.

A tako je u proteklih 15 meseci u moj život uplovilo i preko 100 novih ljudi. Neki su samo zagrebali površinu, dok su drugi zaista postali deo mog života i sada su moji "sapatnici".

Bodrimo jedni druge i delimo iskustva. Oni sa mnom podele šta im se zanimljivo desilo i informacije za koje veruju da mogu drugima da služe.

A ja sam tu da ih čujem, podržim ili uputim. I to je ono što zajedno gradimo- ovu Zajednicu!

Nema jednog leka za sve, pa tako ni jednog puta koji važi za sve. Ali, dokle god jedni druge bodrimo, lakše ćemo napredovati.  

Kako je ove nedelje praznik u Americi, a i završila se školska godina- naredne srede Vam neću pisati, ali se čujemo za dve :)

- Pozivam vas da razmislite šta je ono što je vama neophodno da bi bili srećni i kako da tu sreću postignete u Americi. Kao i koje su vaše supermoći?- 

Budite mi dobro i nastavite da sanjate!

Nevena