|
Zdravo dragi moji! Biću iskrena i reći vam da svoju prvu kafu od jutros ne pijem sa vama vać sam je popila sama sa sobom. Među jastucima, još u pidžami, čitajući knjigu Work the System od Sema Karpentera. Drugu kafu pijuckam sa vama, evo sad, a treća je rezervisana za pauzu koju ću iskoristiti i za farbanje jaja i pravljenje kolača od jabuka i rogača. Nego da se vratim ja na Sema i njegovu knjigu. Neću vam je prepričavati, jer to ne bi bilo fer sa moje strane, naročito ne prema onima koji bi da je sami pročitaju, a ne moju interpretaciju. Zapravo, sam početak knjige, priča o tome kako je Sem od svoje mladosti pa i dalje kroz život prolazio kroz ozbiljno heavy faze koje će neko nazivati relerkoster, a ja ću ih danas nazvati bubanj faze. Iz tih svojih iskustva je naučio baš mnogo toga, a jedna je važnost uspostavljanja sistema i kada se čini da je to gotovo nemoguće. Šta će do kraja knjige biti, to još ne znam, ali znam šta sam kod sebe osvestila čitajući je. Kako sam 4 nedelje bila u samoizolaciji koju je država propisala za pridošle od "preko grane", našlo se vremena da se na tenane razmišlja, da se preslaže, prekomponuje, reorganizuje, organizuje, uspostavlja, ali za mene takođe važno da se uradi retrospektiva i presabiranje. E, tu dolazimo do sistema. Za početak, moje funksionisanje u sistemu i okolnostima u proteklih 10-ak meseci je bilo baš nalik bubnju. Ne znam kako je osoba poput mene koja je prilično dobro ogranizivana, koja voli procese, red i svrhu zašto bilo šta u životu radi, uspela da upadne u bubanj koji je srećom zaustavila pandemija. Da, srećom, jer ko zna koliko bih se još vrtela i vrtela, nekapirajući da sam samo hrčak koji okreće točak. Drugi sistem, tačnije sistemi koji su me prijatno iznenadili jesu oni za koje sam smatrala da su tradicionalno rigidni, tromi i spori, poput državnih institucija i banaka. Ali, avaj...njihov bubanj se zavrteo u dobrom smeru tek kada su mnogi stali ne znajući šta da rade i za tili-čas uspostavili ono što su neki poznatiji i manje poznati ljudi godinama unazad pokušavali da "nagovore državu"... da poštuje propise koje je sama donela, da ne otežava, da ide u korak sa vremenom. Vremenom koje ne želi šaltere nego klikove, papirne formulare, već formulare u okviru softvera, ali softvera koji stvarno radi posao i koga koriste službenici koji stvarno rade svoj posao. Neverovatno je kako je nekada potrebno da veliki udari koji su naizgled 100% nepožaljni, izrode toliko toga dobrog. Propusti postoje, ali napredak je očigledan i neka tako i potraje. Treći sistem je onaj koji se polako, ali sigurno uspostavlja kod nas, a on mnogo ide na ruku internet preduzetnicima i svima koji isključivo ili delimično svoje biznise grade preko Neta. Mislim da su najčešće reči koje sam čula u proteklih mesec dana Zoom, Internet, video poziv, Skype..."dok kažeš keks" svi su odmah savladali sve programe i apikacije koje su im bile i biće potrebne. Ne mogu vam dati neki poseban zaključak za kraj kafenisanja, jer je sve što sam navela još u procesu i prerano je za neke zaključke, ali neka ovo bude poziv da uspostavimo vezu sa sobom i napravimo sisteme, štabilne, funkcionalne, ali otovorene za pozitivne promene kako bi kao Sem Karpenter u svakakvim okolnisti mogli da izvučemo iz bubnja dobitnu kombinaciju. Sretan Uskrs vam želim! ~~~~~~~~~~~~~ Ako već niste, poziva vas da pogledate i poslušate intervju kafenisanja sa Natašom Vukmirović sa kojom sam pričala o lidearima, samosvesti, Hygge filozofiji sreće. Drugo je sa Aleksandrom Sekulić, a tema je bila ako hraniti um i telo ako radite od kuće. Do novog kafenisanja... 💜 Marija TrifunovićDobra vila vašeg biznisawww.marija.beOvaj email je poslat na | Odjavi se sa liste | Prosledi email prijateljuPowered by MailerLite |