Ne dešava se često da vas neko stvarno, od srca, pita KAKO STE, a kad vas pita onda to zahteva ozbiljan, lepo promišljen odgovor. I takvih smo odgovora od vas dobile jaaakooo puno, toliko puno da još uvek nismo stigle svima da odgovorimo, ali hoćemo! 

Računajte da je ovo nastavak priče od ponedeljka kad je počela serija pomračenja, sa prvim u nizu pomračenjem Meseca, tzv. Lunarnom eklipsom.

Elem, da bi se poenta Lunarne eklipse stvarno zaokružila, a ta nepravedna i grozna stanja koja nam je izazvala dobila svoje realno mesto u našem sistemu, fali nam dokaz DA JE SVE ZA NAŠE NAJVEĆE DOBRO. Takve dokaze uvek nalazimo u živim primerima, pričama iz života.

I tako, u moru vaših odgovora, jedan je bio posebno zanimljiv, i ta priča ide ovako...

Pre par godina, jedna naša bliska prijateljica, sada Venera Uzdizanja iz Belog šatora, se nalazila u periodu života zvanom pozitivna nula. To znači da se upravo bila razvela, živela je daleko od svoje primarne porodice, imala je neki posao ali ne iz snova, puno je plakala, osećala se rastureno, u smislu da je znala šta hoće ali nije bila sigurna da je spremna da plati cenu za to što hoće. Cena je delovala previsoko (zahtevala je dosta hrabrosti), a život iz bajke... kao da ga baš i ne zaslužuje, jer, prilično je grešila...  i nije joj bilo lako da oprosti sebi. 

Jednog dana, između par tura plakanja, otvori se prilika da u Briselu na jednom važnom skupu baš ona održi prezentaciju. To je bila wow prilika da je glavešine firme o kojoj je maštala primete, jedinstvena prilika da ostavi utisak kako bi je pozvali da radi za njih. 

I tako ti se ona nekako emotivno dovede u red, verujući da je ovo početak njenog novog života, nauči napamet prezentaciju, spakuje svoje najbolje poslovno odelo, otputuje u Brisel, izađe iz aviona, i... nema joj kofera! A u koferu sve stvari, i cipele, i fensi odelo, i šminka, i sve što treba da je učini da izgleda kao da je deo tog sveta kome je želela da pripada. 

Padne kiša. I još plus pokisne. Zatvore joj se ispred nosa sve radnje, i zatekne se kako moli prodavačicu da joj otvori samo da kupi... naravno u suzama. Ne otvore joj radnju. Hotel bude krš. Nema ni četkicu za zube, ni čist peškir, ni pižamu, a kamoli sve što joj je trebalo da ostavi utisak na glavešine. Ništa nije ispalo kako je zamišljala. I opet dobije dokaz od Univerzuma da svoj život iz bajke baš i ne zaslužuje.

Pada veče. I dok su drugi na fensi večeri, ona sedi na ivici kreveta i razmišlja kako ima samo dve opcije: 

1) Da se sutra ujutru tamo ne pojavi;

2) Da se pojavi u starkama, bordo Zara farmerkama, i najobičnijom crnom majicom u kojoj je putovala i još plus pokisla. 

Odluči da ode. 

U 9h ujutru, svi u odelima, kravatama, zreli ljudi u najboljim godinama, žene u visokim štiklama, košuljama, cakum pakum, i ona. Vrrrrlooo upadljiva. Svi se pitaju ko je ovo dete... 

Stigne red na nju, na njenu prezentaciju koju izvede besprekorno uz izvinjenje što tako izgleda i uz šalu upućenu glavnom direktoru da je to zapravo njegova krivica jer je on dozvolio štrajk radnika... svi se nasmeju, i svima nekako bude simpatična tako ogoljena, ono što jeste. Bez maski, bez ulepšavanja, bez svega onoga što je mislila da joj je neophodno, a što će se ispostaviti da je od svih drugih kandidata učinilo bezličnu masu. 

Naravno, svi su je zapamtili. Izdvojila se. Ostavila je i-te-kakav utisak. Dobila je posao iz snova. Ostvarila je neke baš važne kontakte jer su hteli da čuju njenu priču.

I sada, par godina kasnije, kad se nađu na toj fensi večeri koju je onaj put propustila jer joj tada tu nije bilo mesto, prepričavaju šta su pomislili kad su je videli i kako su se pitali šta će ovo dete tamo... i kažu kako su je snažno doživeli, tako neposrednu, tako divlju, tako jaku i hrabru kao što su ljudi koji nemaju šta da izgube. (eee tako radi ta pozitivna nula). 

Poenta ove priče je da sve mi zaslužujemo svoj san. Neke sile će se postarati da ga ostvarimo. Doživimo. A onda samo živimo, tako da i zaboravimo da je ovaj naš obični sadašnji život nekada bio tek puki san. 

Da li će te sile raditi pravolinijski uspon-uspon-uspon? Neće. 

Više će biti cik-cak, uspon-pad-uspon-pad. 

Da li će biti groznih situacija sa puno suza? Hoće. Posebno kad su ovako snažne eklipse. 

Da li to znači da su sile Univerzuma, uključujući i eklipse, protiv sna? Ne. Apsolutno ne. 

Uvek rade ZA. 

Samo što rade čudno. 

Na nama nije da ukapiramo taj njihov sistem, već da imamo poverenja da SVE IMA SMISLA. I DA SVE SILE RADE ZA VAŠ ŽIVOT IZ SNOVA. 

Čak i pomračenja imaju smisla, čak i ona rade za nas, a kako to, pročitajte u našem najnovijem blogu ovde. 

I ne zaboravite da pregled celog meseca unapred, za vas koji volite da znate šta vas očekuje, a posebno kad su sve te sile Univerzuma aktivirane kao sad, možete da pronađete u našem decembarskom Kosmo vodiču. JOŠ SAMO DANAS. 

Danas je poslednji dan za naručivanje. Kliknite ovde, i sva ova luuudaaa decembarska dešavanja će vam imati više smisla nego ikad... 

Niste same. 

Ali to već znate. 

Vole vas Mina i Tea

PS. Stvarno, ako niste, obavezno pročitajte članak jer ima nešto što ne bi bilo dobro da uradite, a bilo bi dobro da znate šta je to, i zato, nemojte da vas mrzi, kliknite ovde.