Prošle srede sam nakon Newslettera otišla na kafu sa drugaricom, koja je jedna od najboljih Amerikanki koje sam imala priliku da upoznam. Ne znam zašto vas lažem kad kažem da smo otišle na kafu, jer to Amerikanke uglavnom ne rade, one idu da jedu :) Dakle, išle smo na ručak :)

Ona je inače po struci babica i trenutno radi u ginekološkoj ordinaciji, a kada smo se upoznale, bila je poput mene- Stay at Home Mom. 

Za mene je ona jedna od najboljih jer je toliko pažljiva, otvorena i iskrena, i iznad svega spremna da pomogne. Uvek je imala strpljenja da mi objasni šta se kako radi, šta koji praznik znači i kako ćemo ga proslaviti :)

Inače, ona je neko ko je napravio grupu na Meet Up aplikaciji o kojoj sam pisala jer je i sama tražila ekipu žena za sebe, drugarice sa kojima može da bude to što jeste i da podjednako uživa u našim zajedničkim susretima sa decom, a i nekada bez dece. 

Tako da je ona na neki način jedan od mojih prozora u svet Amerike i život Amerikanaca :)

Jedna od gomile stvari koje odlikuju moju drugaricu i veliku većinu Amerikanaca je planiranje, i to planiranje unapred. Dakle, prošle nedelje mi je rekla kako će za Thanksgiving ići u Evropu. I do kraja meseca će kupiti karte i sve organizovati.

Mene su mnogi smatrali pomalo čudnom jer sam ceo život imala planere i pravila planove, nekih mesec- dva unapred. Tako da sam u Srbiji bila "napredna" a sada sam itekako "nazadna". Jer ni sledeći mesec još nemam detaljno isplaniran i još nisam sigurna da li idemo u NYC. 

Mislim da daleko više komfora može da pruži taj isplanirani život jer je lakše promeniti plan nego ga stvoriti od ničega.

U skladu sa ovim dugoročnim planiranjem ide i situacija koju pruža Zelena lutrija. To je iz perspektive nas iz Evrope tako dugačak proces, a verujem da je Amerikancima to tako lagano...Jedne godine u oktobru apliciraš, sledeće godine u maju saznaš da si je dobio (držim fige) i onda nerednih 6 meseci se proces lagano odvija i onda najčešće početkom naredne godine pakuješ kofere.

Dok zajedno radimo na ostvarenju američkih snova vas 16- oro koji su se prošlog meseca prijavili, shvatam da i među vama ima onih koji umeju lepo da planiraju poput Amerikanaca, ali i da ima i onih koji manje više sve propuštaju slučaju.

Baš zato se trudim da vam svima skrenem pažnju na taj kulturološki momenat odnosno kako ovde posluju ljudi. Daću vam još jedan organizacioni apsekt- upravo sam dobila e-mail povodom sledećeg Internacionalnog festivala u ćerkinoj školi, za koji znate da je bio pre dve nedelje. Dakle, skoro pa godinu dana unapred oni već pripremaju teren za sledeću godinu.

U naslovu ovog Newslettera sam rekla da imam ponudu za velike i male, i to nije laž :)

Sećate se kako sam prošle nedelje rekla da sam timski igrač i da mi nedostaje osećaj tima dok trčim?

E pa došla sam do ideje kako to da prevaziđem! Sa obzirom na to da ću štampati majicu sa mojim logoom, smislila sam da na poleđini ponudim prostor svima koji imaju svoj mali ili veliki brend, koji posluje u Americi. Ili makar može da koristi u Americi i ima nekakve veze sa mojim Blogom.

Tako da, ukoliko želite da budete deo mog tima, i da vas nosim na leđima, samo mi se javite i po veoma pristupačnim uslovima, nosiću i vas :)

Cilj je da omogućim priliku svima da budu deo ove priče, da uz trošak koji svako može da priušti, dobije svoje mesto u mom timu :)

Postoje dve opcije: jedna je da mi samo pošaljete logo u png formatu, a druga je da i sami dobijete jednu majicu koju štampam.

Jedino što je izazovno pri ovom poduhvatu je to što je rok do petka, 14.2. Tako da je vreme- sada :)

Do sada mi se prijavilo već nekoliko njih putem ovog Instagram posta, tako da ako znate kome bi ovo trebalo, slobodno prosledite. 

I baš zbog toga što su se prijavili, juče nisam preskočila trening, iako je svako malo padala kiša, bilo hladno i duvao je vetar. Tako će možda i sutra biti, ali sada imam i taj neki vetar u leđa, koji pruža tim. :)

Postoji još jedna sitnica koju sam želela da vam kažem. Baš kao i veliki broj blogera i ja se nalazim u izazovu kada staviti "ti", kada "vi" ili kada "Vi" u tekstu. Kako sam prilično kulturno vaspitana, jasno je da bih češće persirala nepoznatim ljudima. Ali, kada je reč o Blogu i svima vama koji mi pišete, zaista više volim da budemo na "ti" jer na taj način rušimo barijeru i gradimo prisnije odnose. Tako makar ja vidim stvari i nadam se da razumete moj aspekt gledanja. 

Ako kažem: 

-Molim te, idi sad i pojedi nešto zdravo

-Molim vas idite sada i pojedite nešto zdravo

-Molim Vas, idite sada i pojedite nešto zdravo

Koja opcija najbolje rezonuje sa vama?

Želim vam sve najbolje i da svaki dan širite ljubav a ne samo u petak, kako god zvali taj praznik :)

Pozdrav,

Nevena