Pedeseti put sam pišem. I vama koji ste tu od početka a bogami i vama koji ste tek došli. 

Ako ste se tek pridružili, propustili ste samo 49 mojih pisama. Ali, bez brige. Stigli ste u pravom trenutku. Ili što se kaže- tek smo počeli.

Ovu godinu započela sam tako što sam vam svima koji ste bili tu pružila priliku da otvorite poseban novogodišnji poklon. 

Poklon je bio moje vreme posvećeno vama i vašim američkim snovima. Dvadeset i jedan čovek podelio je tada sa mnom svoje američke snove i želje. 

Nekima su se ostvarili već, nekima su zastali, nekima su se preusmerili. A bogami ima i onih čiji snovi još sazrevaju.

Pandemija je nekima stala na put, ali ne svima. 

I kao što sam pre nekoliko meseci, odnosno na samom početku pandemije tvrdila- to je nova životna škola za sve nas. 

Svi smo mnogo naučili, i nema onog koga nije promenila. Neki samo više peru ruke, a ima i onih kojima se život okrenuo naopačke. 

Iako smo stavili maske, mnogima su zapravo maske pale.

Srećom, sve više čujem oko sebe da su zbog pandemije uspeli da unaprede sebe u nečemu. To može biti novo znanje, nova veština, neko usavršavanje. A neki su samo naučili da zastanu. I to nikako nije "samo", to je mnogo.

Lično sam zastala nekoliko puta. Suprug i ja smo zajedno par puta preispitali i utvrdili naše zajedničke a i pojedinačne snove, američke i svetske.

Za mene lično je svaki presek nešto kao novi početak a neko sam ko voli nove početke. Sećate se kada sam vam to rekla prošle nedelje?

Dakle, prošlog petka snimila sam prvi Instagram Live, i to je za mene jedan novi početak. Neki od vas su se pridružili tom prvom druženju uz kaficu, drugi su naknadno pogledali, a oni koji još nisu, imaju priliku putem ovog linka. 

A od prošle nedelje imam i dve dobre vesti: šišanje je ispalo bolje od očekivanog i sadržaj sa starog kompa je preživeo i sada ga imam. 

Što za vas znači da novi tekstovi i sadržaji stižu vrlo brzo i da nisu pisani u vetar :)

Uz sve to, prošlu nedelju sam imala priliku da provedem sa lokalnim mamama blogerkama koje su mi dale inspiraciju za ovaj blog. I volim što sam u pravom trenutku dobila od njih nekoliko novih saveta. Potom sam prošlu i ovu nedelju imala prilike i da porazgovaram sa hjustonskom tv novinarkom, koja je vlasnica prestižnih Emmy nagrada a i nekadašnja misica Nebraske. 

Obožavam to što imam priliku da učim od mnogih i što su ljudi koji me inspirišu gotovo na svakom koraku. To nam je svakako doneo i internet, tu dostupnost ljudi i inspiracija. 

Ali, biću krajnje iskrena i reći ću da sam zaista u životu mnoge stvari naučila od "običnog čoveka". 

Jedan takav je bio moj deda koji me je naučio da glasno sebi izgovaram rečenicu: "Ja to hoću, ja to mogu i ništa nije jače od mene". 

To je jedna sitnica koja mi je pomogla da dam 10 ispita u mesec dana :)

Pred ovaj novi početak, osvrnula sam se i da vidim šta smo sve postigli sa blogom do sada, za punih 18 meseci. 

Na sajtu se trenutno nalazi 26 poduža teksta, podeljena u tri kategorije: Život u Americi, Korisne informacije i Inspirativne priče i iskustva.

Osim toga, postoji i interaktivna mapa Hrana sa Balkana, na kojoj možete videti sva mesta odnosno prodavnice i restorane koji imaju našu hranu.

Svake srede šaljem ovakav Newsletter (i svaki put se trudim da bude i bolji), u kojem delim različite priče i iskustva. Sve ono čemu nije mesto na Blogu. I ovo je takav pedeseti. Jubilaran dakle.

Postoje Instagram i Facebook profili sa nazivom Blog Američki San, na kojima svakog dana delim korisno- zabavan sadržaj. 

Zajednica koja je uz ovaj Blog se gradi putem naše direktne komunikacije u porukama i mailovima. Lično najviše volim kada mi pošaljete mail, jer tada najčešće ima dubljeg sadržaja. Ali i poruke na Insta su mi podjednako drage jer ste u oba slučaja izdvojili vreme za komunikaciju :)

Posebna stvar koja se dogodila u poslednje vreme je da mi se javila mama dečaka Stefana, koji dolazi u Hjuston na operaciju. Njegovu priču možete pročitati ovde, da biste imali uvida o čemu pišem. 

Prelepa je vest da su sakupili novac koji je potreban za lečenje u bolnici Texas Children Hospital. Oni zapravo u Hjuston dolaze za samo dve nedelje i biće tu nekih mesec i po dana, ukoliko sve bude išlo kako treba. 

Raspitala sam se šta je ono što bi Stefanovoj porodici značilo da imaju kada dođu u Hjuston, i sada pravim spisak stvari koje mogu da im ulepšaju situaciju u kojoj se nalaze. 

Uskoro stiže novi tekst o porezima, u kojem Petar Radočaj odgovara na vaša pitanja. Osim toga, u pripremi su i neki drugi tekstovi koje ste mi tražili i definitivno goruća tema- kako naći posao u Americi. 

Još jednom vas podsećam da za dobitnike Zelene lutrije postoji posebna Zajednica, koja sada broji 8 srećnih dobitnika. Njima pišem za sada jednom mesečno i učim ih najvažnijom lekcijom za sada- strpljenjem :) 

A mi se čujemo vrlo uskoro! 

Nevena