Drage naše Astro Sestre,

Ima jedna fejsbuk grupa pod nazivom “Bitka za Košutnjak“, gde se skupilo zanimljivo društvo letos kad je izašlo u javnost da je najveći deo parka Košutnjaka, da su hektari i hektari beogradske šume prodati i dat u ruke češkim investitorima koji su namerili da poseku drveće i tu izgrade još jedan luksuzan stambeno-poslovni centar.

Od kad je grupa osnovana mnogo se toga desilo, velika peticija sa masovnim skupljanjem potpisa i sastančenja građana na klupicama na livadi između bazena i DIF-a, koja neopravdano ima vrlo ružno ime, te ga nećemo pominjati.

Ta livada na Košutnjaku je divna, čarobna, i sasvim posebna. Decenijama se tu okupljaju porodice sa devojčicama koje igraju badminton, sa dečacima koji voze bicikl uzbrdo i nizbrdo, sa malcima koji se valjaju niz padinu, a tu su i paraglajderi koji niz livadu lebde. Magično.

Leti se tu sunča, radi joga i sungazing, ljubaviše, pravi piknik, pije pivo, leškari, peva i slavi Život. Zimi se tu igra sa psima, pije rakijica, i sanka. Radi se sve to odjednom. I sve to radimo svi za-jedno.

Na sredini livade obično stoji zeleni veliki sto sa klupicama, pa povremeno stvarno podseća na dnevnu sobu kad se skupi društvo. Taj sto je lagan i pomeramo ga levo, desno u zavisnosti od vetra, od senke, od jačine sunca i ostalih važnih faktora, za njim su se sklopila dugotrajna prijateljstva i donele važne odluke, a ako tuda prolazite vikendom rano ujutru između 7h i 8h velika je šansa da ćete biti ponuđeni kafom i doručkom. Može da padne i rakijica J

Kad je letos opstanak livade doveden u pitanje, tako preko noći, u fejsbuk grupi „Bitka za Košutnjak“ smo je branili na sve načine, predlagali da se masovno vežemo za drveće kad krene seča, da podignemo šatore da bageri ne mogu da prođu od nas i imali raznolike ujedinjujuće ideje, gde se svi za-jedno angažujemo i spasavamo je. Tako smo se ujedinili ne samo u fejsbuk grupi, već i u realnosti, kao kad smo onomad doneli taj sto i klupice i kao kad smo letos za tri dana skupili nikad veći broj potpisa za očuvanje livade, impresivnih 70-ak hiljada.

Ta livada i metaforički i vrlo bukvalno predstavlja idilu, vodolijanski san o raju na zemlji gde svi za-jedno, ne ometajući jedni druge, radimo šta nam se i kad nam se radi. Svi se tu znamo, iako se ne poznajemo i svi smo tu prijatelji, iako se ne družimo.

A onda je u nedelju pao prvi pravi sneg, a fejsbuk grupa „Bitka za Košutnjak“ bila je preplavljena idiličnim slikama sankanja, pahulja, zamrznutog cveća, pasa, dece... Vodolijanski san o sreći se nastavio u punom jeku...

...sve do ponedeljka, kad je osvanula serija slika polomljenih sanki, pobacanih limenki, kesa od čipsa, plastike, kliska, i kao najveći udarac – slika potpuno uništenih klupica i stola (!).

„Stoka“, „Nekada su roditelji i vaspitači nečemu učili decu, a sad su prepuštena sama sebi“, „Nisu deca kriva, mi smo krivi“ orila se fejsbuk grupa od ozlojeđenosti, nemoći i šoka. Neki Marko je rekao „Ali realno, zašto je sto postavljen u podnožje livade“, na šta je neka Olivera odgovorila da se tu koristi tokom cele godine, dok sezona sankanja traje 10ak dana, da bi neka tamo Mina dodala da su sto i klupice lako prenosive i da su mogle biti sklonjene, a onda je nenadano taj Marko opalio po Oliveri rečima: „džaba da ti crtam, blajhana si“.

Ispostaviće se da je Olivera žena koja je bila tu kad je trebalo hraniti i zbrinuti Frćka, lokalnog psa lutalicu, da je bila prva koja je krenula da vidi šta se dešava u žbunju kad su psi lajali i zatekla nekog hajduka kako polu go mlatara znate već čime u pokušaju da je uplaši, pa je, iako je delovalo da je to neki bezopasni beskućnik i svi su bili protiv policije jer je bilo lepše leškariti na travi i praviti se da se ništa ne dešava nego davati izjave, Olivera je ipak pozvala policiju koja mu je našla mačetu od pola metra iza leđa, za pojasom. Bila je tu svaki dan, i tad kad se čistilo, i tad kad se protestvovalo, i tad kad se trebalo dogovoriti o sledećim koracima u vezi sa peticijom na 40 stepeni, i kad su se skupljali potpisi i kad god je trebalo nešto konkretno uraditi. Olivera je bila tu. I nešto bi svaki put svojim prisustvom doprinela.

Niko nije tom nekom Marku vratio istom merom - uvredom, ali mu nije ni prećutao, naime, jasno i glasno mu je stavljeno do znanja da Olivera zaslužuje poštovanje.

I dok su se pitanja časti rešavala ispod slike sa razrušenim klupicama i đubretom, dve devojčice od 10ak godina su izašle sa velikim crnim kesama i pokupile svo đubre po livadi, a u fejsbuk grupi je osvanula nova slika njih dveju nasmejanih u crvenim skafanderima sa kratkom porukom „Ne kritika, primer“.

Sisters, Doba Obilja i Ljubavi je počelo. I nema nazad.

Na tom putu uzdizanja čovečanstva od nas se samo očekuje jedno: da bijemo bitke za, a ne protiv.

Prošlo je vreme spavanja (čitaj: ignorisanja problema, zataškavanja Istine i pravljenja da nas se to ne tiče, da nije naše da se mešamo, da je bolje da se ne zameramo tom nekom Marku jer ko zna ko je on, i da je odgovornost nečija tamo jer zašto je sto u podnožju livade). Vreme je za akciju.

Ali akciju u skladu sa vrednostima Novog Doba, gde se energija ne troši na uvrede, na ljutnju, osvetu, kaznu, kriticizam, ponižavanje, palamuđenje ko je pametniji i čiji sarkazam jače ubada, već se usmerava laserski precizno na sve ono što okončava najveće zlo Ere za nama, poput velikih problema: pedofilije, prodaje organa, trgovine ljudima, svake vrste zlostavljanja ljudi i životinja, uništavanja prirode, pakovanja reka u cevi, trovanja vazduha, duševnog mučenja, mobinga...

Sestre, buđenje je vrlo neprijatno ako se nad velikim pitanjima čovečanstva predugo spavalo, nije ni lako ni lepo gledati u zlo. Ali je neophodno. I vreme je.

Koja god da je vaša bitka, mala ili velika, uvek delajte u skladu sa vrednostima Doba Obilja i Ljubavi koje glasi: od nas se ne očekuje da uzvratimo istom merom – agresijom i zamaskiranom osvetom u univerzalnu pravdu („oko za oko, zub za zub“), već u skladu sa zakonom, časno, plemenito, jasno, odmereno, argumentovano, potkrepljeno dokazima, mirno i staloženo. I tada će svaka naša bitka biti pobednička.

Tako se svi mi uzdižemo.

Presrećne smo što na ovom putovanju zvanom Život, u vremenu uzdizanja čovečanstva, u svim našim unutrašnjim i spoljašnjim bitkama, malim i velikim, sa vama koračamo rame uz rame Za-jedno.

S ljubavlju i za ljubav,

Mina i Tea

P.S. Punom parom završavamo Kosmo vodič, koji je baš poseban jer ima temu "Ja sam magnet za ljubav" u mesecu februaru koji će biti prilično buran. Za sad možete da pročitate prvih nekoliko strana, otvorile smo ih na ovom linku , a naručivanje kreće od 27.02. i traje do 05.02. Pišite nam kako vam ide sa januarskim brojem, jel vam znači i jel se pokazao kao pravi vodič smisla :)