|
Da li volite besplatno znanje?
Tokom studija, bila sam učesnik ama baš svakog seminara za koji sam čula. Verovatno nisam čula za sve, ali sam čula za veliki broj. I na svakom sam stekla širi spektar znanja- od pokretanja biznisa, do tranzicione pravde preko položaja osoba sa invaliditetom. Nema toga što mene nije zanimalo i nije bilo znanja kome bih rekla- NE.
Želela sam sve da znam, da mi bude jasnije šta ja to želim a šta ne želim i šta je sve to što postoji na ovom velikom svetu. Deo svog života posvetila sam i pozivu kazino dilera, pa koga ta priča zanima, imate je ovde.
Proteklih godinu i po dana sam svu svoju znatiželju usmerila u saznavanje svega što ima veze sa Amerikom i američkim snovima, mojim ili vašim.
Našla sam način kako da moja znatiželja koristi što većem broju ljudi.
Škola
Danas kada je više od mesec dana kako je škola počela, kao da sam besna za svaku novu stvar koju moram da naučim.
Da se razumemo, nije mi teško i donekle sam zahvalna na tehnologiji koja postoji da podrži sve što ljudi zamisle. Ali sam baš to- besna.
Za neupućene, moja ćerka ima pet godina i ona je u Kindergartenu, što je zapravo predškolsko. Ali, ono traje kao i svi ostali razredi- sedam i po sati.
Puno radno vreme. I danas nam je 25. školski dan.
I ja razumem da to mnogi ljudi u Americi gledaju kao besplatan vrtić.
Ali mi je teže da prihvatim. Možda jer dolazim iz Srbije gde deca u tom uzrastu imaju tačno nula odgovornosti i ni ne pomišljaju o školi. Idu u vrtić i imaju još barem dve godine do škole. A i kad krenu, neće imati više od 4 časa.
I sad, možda su baš zbog toga Amerikanci napredniji, ali možda su baš zbog toga nezdraviji.
I to je samo mali delić klackalice na kojoj se klackam poslednjih meseci. Klackalica se zove- šta je bolje?
Kako Jovana još uvek ide online u školu, to zapravo znači da smo nas dve zajedno u toj školi. Moram biti tu ali ne smem da smetam. Pored sam ili na dohvat ruke, da budem tu ako zapne.
I nije čak ni to što imamo između tri i pet Zoom sastanka neki veliki problem. Ni to što je mesec dana bilo potrebno da skontamo tehniku i sve što ne radi da može da radi ako mu se pristupi na drugačiji način.
Pre nekih godinu dana nastao je tekst Školski sistem u Americi i tada sam zaista dosta toga pohvatala kako bi i meni i vama bilo jasnije.
Ali eto danas bih baš volela da čujem šta vi danas mislite o školskom sistemu?
Jel bolje znati sve ili znati ponešto?
Ono što mi se dopada je to što vidim kako moje dete uči i kako joj je lako da pohvata mnoge stvari. Ima zaista mnogo zanimljivosti koji nude kroz školu. Sve je napravljeno na visokom tehnološkom nivou i da deci bude zabavno.
Juče je na muzičkom pravila pesmu- dakle na kompjuteru. Klik klik i tonovi se stvore.
U svakom slučaju, želim i da kažem da danas mnogo bolje razumem zašto se neki roditelji opredeljuju za Homeschooling.
Za tu opciju zaista nisam znala dok nisam došla u Ameriku i nije mi moja prva drugarica Amerikanka ispričala to. Zezala sam je da je sigurno bila najbolji đak u razredu.
Da sam Amerikanka, danas bih se bez trunke premišljanja opredelila za Homeschooling i sve školske obaveze završili bismo u dva do tri sata dnevno.
Ali, ja na školu gledam kao na socijalizaciju i kao na važan faktor u odrastanju, učenju i sazrevanju.
Izlazak iz komfor zone
Svi koji se družite sa mnom duže vreme, znate da sam pominjala važnost izlazaka iz zone komfora. Ova godina je za mnoge to bila, ako ni zbog čega drugog, onda zbog pandemije.
Upravo radim na sastavljanju spiska gde sam sve to ja "iskočila" iz komfora a poslednji put je bio ovaj intervju koji sam radila na engleskom. U pitanju je podcast First Generation Americans- na kojem možete čuti i videti priče ljudi koji su započeli svoje američke snove i sada ih grade. Video je dostupan na na Youtube kanalu a audio opciju možete pronaći na kojoj god aplikaciji za slušanje da koristite.
Volela bih da svoje utiske podelite sa mnom.
Nastavljamo gde smo stali
Prošle srede se nismo čuli jer sam svu pažnju usmerila na dobitnike Zelene lutrije. Ali od sada sam opet tu svake srede, dokle god ne najavim promenu.
|
