Prošle nedelje sam konačno uspela da objavim tekst Šta je skupo u Americi. Taj tekst je skoro prošao kao jedan, nikada završen, sa nazivom Ultimativni vodič kroz šoping. 

Tokom nastanka su se desile neke neverovatne stvari, pa mu je proces nastajanja premašio mesec dana i sve vreme mu se struktura menjala. 

Na kraju sam odlučila da neke stvari iz teksta podelim samo sa vama koji činite ovu Zajednicu i primate sredom Newsletter ;)

Želim da vi znate više od onih koji nisu na listi, a na vama je da li ćete to dalje da širite :)

U tekstu sam navela kako su usluge skupe. Tu sam posebno istakla usluge frizera, kao varirajuće kod žena. 

Ja sam svoju voljenu frizerku posećivala jednom mesečno i u težim uslovima jednom u dva meseca (udaljenost). Kod iste frizerke idem od 18. godine, kada sam iskusila unakažavanje mene od strane frizerke i to u najgorem mogućem periodu života jedne tinejdžerke. Znači, u periodu 18- tih rođendana, kada je skoro svaki vikend bio nekome rođendan i ja sam ta koja je na svim tim slikama izgledala onako kako izgleda neko koga frizerka kazni. Sreća po mene da tada nije bilo drušvenih mreža :))

Sledeća frizerka morala je da zasluži moje poverenje, i kada ga je zaslužila, više joj ga nikada nisam oduzela. I za proteklih 14 godina smo izgradile poseban odnos. Što sada nije tema.

Poenta je bila da vas uvedem u to koliko mi je frizer važan u životu, i po dolasku u Ameriku imala sam sledeće infromacije: 

- Tamo ne znaju da šišaju

- Šišanje ti košta toliko da ćeš pustiti kosu

- Najbolje ti je da se šišaš samo u Srbiji

I slične tužne priče. O farbaju i šatiranju, ni da maštam.

Ali, desilo se sledeće: rođaka suprugovog kolege se iznenadila preselila u Hjuston i trebao joj je neko od poverenja da joj čuva dete. Taj neko sam bila ja. A ona je frizerka. 

Tako da sam ja iskusila besplatno šišanje kod vrhunske frizerke, školovane, koja voli svoj posao :)

Sa obzirom da je ona imala poverenje da mi ostavi svoje dete, imala sam i ja u nju da joj dam svoju kosu. Znam da poredim babe i žabe, ali poenta je tu.

Nadam se da ste razumeli poentu priče. Ne mora sve što je skupo i tebi da bude skupo. Treba da znaš da su mogućnosti beskonačne i da nije za sve jednako.

Čula sam priče kako su nekome desi da auto dobije, od porodice koja ima 4, bilo je i onih koji dobiju mesto da žive, pa plaćaju samo račune, nekome je zdravstveno osiguranje besplatno, neko ga plaća malo a nekome je papreno.

Iskoristiću priliku da se nadovežem na temu Chat-a od prošle nedelje. U razgovoru je bilo dvadesetak ljudi, iz različitih gradova i sa različitim početnim tačkama. I dok su većini, uključujići mene, radna viza i Zelena karta nešto čemu smo težili, bilo je i onih koji imaju državljanstvo ili Zelenu kartu i baš im je taj razgovor pomogao da shvate koliko vredi to što oni imaju. Koliko njihova priča može da bude drugačija i koliko su u prednosti.

Savetima za pronalazak prvog posla došli smo do zaključka da je jako dobro imati preporuku, a da ta preporuka ne mora da bude neko koga danas znaš. Možeš brzo upoznati ljude koji će u tebi prepoznati kvalitet koji je potreban da bi te preporučili. Još je bolje ako već danas imaš nekoga ali poenta je da ne očajavaš ako nemaš.

Važno je da se krećeš među ljudima i budeš najbolja verzija sebe. Ali, nemoj ljude smarati i daviti. Nekada ti može pomoći i osoba koju si upoznao dok si kupovao kafu, ili neko koga znaš samo online a video je u tebi ono što smatra da je potrebno. 

Druga stvar koju treba da istaknem je to da uvek znaš da prvi posao nije i poslednji i da ako danas radiš nešto što ne voliš, u Americi stvarno to uvek možeš da promeniš. Možda ćeš morati da promeniš grad ili državu, ali granice ne postoje. 

Moj kum Milan, koji se predstavio u tekstu , je podelio svoje iskustvo da se mnogo bolje napreduje ako menjaš kompanije i da na taj način lakše može plata da ti raste. On kaže da svaki sledeći ugovor treba da gledaš kao povećanje i da se boriš za to što si zacrtao.

On je neko ko je uspeo da postigne daleko više od svog kolege Amerikanca, koji je došao sa "boljeg" fakulteta, jer se istakao upornošću i trudom. 

Ono što smo zajedno uvideli kao izazov je, da kada nemaš rešene papire, nemaš mnogo izbora, ali to ne znači da ih nikada neće srediti i da izlaza nikada neće biti. Možda moraš par godina da stisneš zube, ali ako imaš jasan cilj, do njega ćeš doći.

Još nešto jako važno želim danas da podelim sa vama. Nikada, ali baš nikada nemojte da se zezate sa papirima u Americi. Nemojte da prekoračite boravak duže nego što vam je dozvoljeno, nemojte da radite na crno, nemojte da mislite da ste pametniji od sistema.

To što je Marku i Janku prošlo, ne znači da će i tebi. To što je ranije bilo, nije i sada. To što se neko snašao, nemoj da računaš da će raditi i tebi. Veruj mi, nije vredno.

Jeste, ako si u redu sa mogućim posledicama. Jeste, ako ti nije problem da ti sve zbog toga stane i jeste ako je to za tebe samo jedan izet i ne želiš više nikada da se vraćaš.

Pravila moraju da se poštuju, i to danas više nego ikada. Ne znam kako ovo drugačije da kažem, ali živimo u toliko razvijenom informatičkom svetu da za dobrog infrormatičara o tebi nema tajni.

Za kraj sam odlučila da sa vama podelim koliko mi mesečno trošimo na fiksne troškove, kako biste mogli bolje da razumete koliko vam novca treba, ako želite da priuštite iste stvari. 

Ovom prilikom pozivam one koji se nalaze u drugim državama ili gradovima Amerike i žele da podele sa mnom svoje troškove, pa da imamo bolju sliku na široj teritoriji.

Ja živim na 77494 zip codu i troškovi su sledeći:

1600 stan (2 bedroom, ranije smo plaćali 1700)

500 auto (Toyota Corolla)

85 internet I mobilni zajedno (AT&T)

50 struja (ranije samo plaćali 120 al smo promenili provajdera) 

1000 groceries (od kada kupujemo u Costco-u, ne potrošimo nekad toliko, nekad potrošimo malo više)

100 benzin (izvinjavam se ako ovo čitate u Kaliforniji :)) 

50 aplikacije (Google music, Netflix, Itunes...)

Baš se radujem da uporedimo troškove pa da vidimo da li je istina da je Texas najpristupačniji za život :))

 Budite mi dobro i nastavite da gradite svoje američke snove :)

Srdačan pozdrav,

Vaša Nevena