|
Ponedeljak i utorak sam svoj radni sto "napustila" na kratko i mini kanc preselila medju jastuke. Uzela sam svoj stočić za krevet, na njega stavila laptop i kaficu i cela dva dana provela u pidžami, pod jorgančetom.
Ali, i pored mekanih jastuka, toplog jorgančica, ukusne kafe, sunca koje nam se vratilo u sredu i svega onog što sam mogla pronaći i biti na tome zahvalna, mene su ipak "drmusali" neki žmarci. Magla oko glave od koje ne vidim ništa, pa ni sunce. Neko "bljak" raspoloženje, sa kojim sam trebala ruku pod ruku da izađem iz kuće (ali ne u pidžami) i da obavim planirane stvarčice po gradu.
Prva destinacija je bila banka. Naravno, čekanje ispred, maska, distanca. Stojim u jakni, a vrućina mi je. Iako je sunčan dan, moja magla me ne napušta.
Dolazim na šalter, predajem uplatnicu. Proces uplate koji sam gotovo zaboravila kako funcioniše pored svih tih aplikacija u telefonu, ali šta ćete. Nekada mi se iznenada vrati u život.
"Ovo nije dobro. Račun nije dobar" - reče besno Viša blagajnica (to joj je titula).
"To je moj račun, valjda znam koji je", rekoh joj u istom tonu. "Dajte da proverim." Uzela sam uplatnicu i shvatila da sam u magli zaboravila jednu nulu.
"Dodala sam jednu nulu. Eto, sad je dobro", rekoh odsečno.
Viša blagajnica je počela da kuca, ali nakon Enter opet ništa. "Ma, opet nije u redu. Čekajte da opet probam." Već je bila dodatno iznervirana.
"Ne, ništa." Rekla je hladno i vratila mi uplatnicu.
Znala sam da je sve u redu sa računom. Iako ljuta što me tako "otkačinje", sabrala sam se, uzela bančinu aplikaciju i otovrila je.
"Ako nas dve grešimo i ne vidimo kao da smo u magli, aplikacija ne greši", i dala joj svoj telefon.
Nasmejale smo se obe. Unela je broj računa iz aplikacije u svoj komp i naravno traskacija je izrvršena.
"Uz malo osmeha sve može", rekoh joj.
"Upravu ste, izvinite na svemu. Prijatan dan Vam želim", rekla je raspoloženo.
"Izvinite i Vi. Sve najbolje", rekoh joj.
I tako se moj dan nastavio od jedne do druge tačke. Lako i lepršavo, a nadam se i njen, jer smo uspele zajedno da sklonimo maglu. I njenu i moju.
A vi ste verujem već navikli da vam četvrtkom šaljem svoje priče kojima želim da vas inspirišem. Nikakve savršeno - upeglano -prazne prodajne poruke iza kojih nema duše, a često ni istine. Naravno, da se razumemo, bez prodaje nema ni biznisa, ali bez ljudskosti, duše i smisla nema ispunjenog života. Barem za mene, a nadam se i za vas.
Zato neka vam i ova priča bude nadahnuće za danas, pogotovu vama u "bljak" i Magla raspoloženju, jer kad sklonite maglu shvatite da su tamo neke nule nebitne, ako vi znate šta je vama stvarno bitno.
|
