|
Odbrojavanje do kraja ove godine mnogi rade-
jedni jer veruju da će sva sranja koja nam je donela magično nestati, drugi jer su navikli da mere svoje ostvarene ciljeve, dok treći jednostavno vole da odbrojavaju.
Četvrte u 2021. čeka nešto što su dugo čekali. Neki od njih su oni koji su osvojili Zelenu lutriju pa im je potrebna sledeća kalendarska godina kako bi mogli da uđu u Ameriku.
Pišem iz perspektive nekoga ko je prošle godine prvi put javno podelio svoje ciljeve (dakle merenje)- u ovoj našoj Zajednici i oni su uključivali sledeće:
- Postati vlasnica Zelene karte
- Napisati mnogo korisnih tekstova
- Upoznati puno divnih ljudi
- Završiti E-book
- Istrčati polumaraton
- Otići napokon u NYC
Od svega navedenog, do danas ostvareno je 2 stavke: Napisati mnogo korisnih tekstova i Upoznati puno divnih ljudi.
I pravo da kažem, zaista se ponosim tim uspehom. Ove godine upoznala sam više divnih ljudi nego proteklih nekoliko u Americi. I svi su ostavili nekakav poseban trag! I doneli neku novu energiju u moj život!
NYC sam prebacila za sledeću godinu, a sve trke su otkazane.
Od zacrtanih ciljeva, ostao je E-book.
Što ga više odlažem, to je više sadržaja koji će u njega ući, ali on jednostavno zaslužuje da ugleda svetlost dana. I što je još važnije, vi zaslužujete njegov život!
Tako da, sada kada znam da je ostalo 92 dana do kraja godine, imamo i krajnji rok njegovog ostvarenja.
Iako polumaraton nisam istrčala, jesam osvojila svoju prvu trkačku medalju! I to nikako nije bila mala stvar. Istrčala sam svojih prvih 10km. Samo par dana kasnije proglašena je pandemija, tako da zaista mogu da kažem da je to bio zadnji voz za medalju!
Ono što vam još uvek nisam ispričala je situacija sa te trke: Drugarica i ja stojimo na početku trke i ugladamo da jedan deda ispred mene ima nekakvu staru trenerku iz Bostonskog maratona, i zapravo smo trenerka i ja isto godište. I sve me nešto oko srca obuzelo dok sam se pitala koji je to ponos kada ćeš ti obući nešto što se raspada- danas na ovu trku.
Ne znam tačno ni šta smo pričale, ali on se jednog momenta okrene i pogleda u moju majicu i pročita: Američki San- na srpkom, razume me.
Umalo se nisam onesvestila pred sam start. Ispostavilo se da je u pitanju trkač Boris Balić, koji ima 84 godine i mali milion trka u svojim nogama.
Kada smo se nakon trke čuli telefonom, rekao mi je da počeo da trči jer je tako Tito rekao. Meni je to bilo totalno simpatično.
Kako danas nema Tita niti ikoga drugog da nas "natera" da tako radimo, moramo sami da se motivišemo. Makar za početak.
Onaj osećaj kada sam ja prošla kroz taj cilj, po prvi put u životu, i onda još dobila medalju- taj osećaj je nešto za šta vredi živeti.
I nebitno je sada da li ti što čitaš misliš potpuno drugačije, jer nemam nameru da te ubeđujem.
Za tebe ta moja trka i medalja mogu biti bilo šta u tvom životu.
Poenta je da mi retko kada pohvalimo sebe za velike stvari. I za one koje nas je neko motivisao (kao Borisa Tito) i za one koje su samo nama važne.
Možda je diploma srednje škole ili fakulteta nešto što se može porediti. Ali meni lično nijedno priznanje nije toliko prijalo kao ta medalja.
Za mene ona znači- nema toga što ne mogu!
I mogu sve što hoću. I vidi šta si uspela, bravo Nevena!
Upravo taj osećaj je nešto što želim i svima vama koji čitate ove redove. Svih vas 500 koji ste mi dali svoje e-mail adrese u zamenu za kvalitetan sadržaj koji samo Zajednica može da pruži!
Svako od vas neka smisli nešto u ova preostala 92 dana ove godine za šta veruje da će da mu donese osećaj koji je meni pružila medalja.
To može i ne mora da ima veze sa tvojim američkim snovima. Ali neka ima veze sa tobom i tvojim snovima.
- Možda ćeš želeti da pročitaš svoju prvu knjigu na engleskom.
- Možda ćeš odlučiti da napišeš nešto na engleskom (na primer meni odgovoriš na e-mail na engleskom)
- Možda ćeš pogledati film bez titlova
- Možda ćeš otići peške umesto kolima
Sigurna sam da imate i kreativnija rešenja jer treba da bude nešto po vašem osećaju.
Šta je to što će ti doneti osećaj da si uradio nešto veliko ove godine?
Sutra počinje oktobar, mesec u kojem je obično prijava za Zelenu lutriju. Do ovog momenta, na zvaničnom sajtu nema još podataka o tačnim datumima prijave.
Ipak, primetila sam da postoji nekoliko sajtova koji su prevara i koji pišu o DV Lottery- ju kao nešto što već uveliko traje.
Dakle, samo je sajt https://dvprogram.state.gov zvaničan i ispravan! Dobro obratite pažnju kome dajete svoje podatke i nemojte da nasedate!
Do sada sam našla nekoliko prevarantskih sajtova koji koriste iste ključne reči pa dobro pazite. Neki od njih su www.dvlottery.com i www.green-card.com
Videćete kako imaju slične logoe i boje ali ako bolje obratite pažnju, biće vam jasno da je prevara. Dakle, samo sajtovi sa .gov mogu biti zvanični!
U svakom slučaju, čim objave zvanično da je prijava počela, obavestiću vas. Ono što vam je potrebno da biste prijavu popunili su desetak minuta, znanje jezika (lično ili osobe pored vas), važeći pasoš i fotografija za pasoš u digitalnom formatu.
Prijava za Zelenu lutriju je besplatna. Plaćate samo ako vas izvuku, odnosno plaćate vizu kada dođe vreme za intervju, ali o tom-potom.
Svi oni koji su ove godine izvučeni, prijavljeni su u posebnoj Zajednici gde dalje pričamo o detaljima.
Kada sam već spomenula sve ove lažne sajtove, želim zaista da iskoristim priliku da vas još jednom osvestim o tome koliko morate da pazite u digitalnom svetu. Sve što napišete javno neko može da pročita i sve vaše podatke neko može da zloupotrebi.
Tome u prilog mi je stiglo obaveštenje kako neko u Indiji pokušava da upadne na moj email nalog. I tome u prilog želim da znate da prevara u Americi ima i daleko više nego što možda možete da zamislite.
Dakle, svoj SSN broj ne dajete nikome. Kupovina kreditnim karticama smatra se najpouzdanijim jer navodno imaju najveći stepen zaštite. A sa druge strane, ukoliko primetite bilo koju transakciju koja niste vi napravili, samo je potrebno da pozovete banku i kažete da vam "dispute"-uju.
Mene su zvali i vikali mi u telefon kako me traži šerif, kako je moj SSN zloupotrebljen, kako je moj auto povezan sa nekom krađom i slične stvari.
Kako nemam SSN znala sam da je prevara pa sam im se samo lepo ismejala. Ali hoću da vam skrenem pažnju na sve te prevare koje postoje.
Pazite kome verujete i koje podatke smete da podelite.
I još važnije- nikome ne verujte beskonačno. Dobro, tu ne mislim na ljude koji vas vole najviše na svetu. Ali ako nekome date previše moći, u ovom smislu poverenja, onda prebacujete odgovornost. Ali, to je sada druga priča i tema kojom se bave ljudi sa nekim drugim diplomama :)
Moja najsvežija hardcopy diploma je ona koju je neka stara "ja" stekla, sa obzirom na to da joj je datum u 2011. godini. Dok ovo pišem, pitam se da li bi trebalo da neku novu zacrtam u godini koja nam stiže za 92 dana?!
Razumimo se, nisam ja prestala sa edukacijom ali nemam papir da to i dokažem :)
Juče mi je u ruke stigla prva knjiga koju sam isčekivala i poručila je u pretpodaji! I dopao mi se taj osećaj ispunjenih očekivanja! Toliko sam bila uzbuđena da sam pored redovne knjige odnosno hard copy-ja, poručila i audio verziju jer imam mnogo više vremena da je slušam. To mogu i dok sam u školi, dok šetam i dok kuvam :)
Sav sadržaj koji kreiram na blogu, u ovakvim Newsleterima i na društvenim mrežama kreiram iz srca sada već punih 19 meseci. Pa ću ovom prilikom da vas pozovem da podržite moj rad.
Na dnu teksta nalazi se link koji vas vodi na sajt ko-fi, koji vam sugeriše da mi "kupite kafu", u vrednosti od $3. Izabrala sam ovu platformu jer je mnogo hvale a podržava i kartice i paypall.
To naravno nije vaša obaveza ni dužnost, ali je opcija koju sam želela da vam ponudim. Hvala vam u svakom slučaju!
A mi ćemo svakako nastaviti da se družimo uz još puno kvalitetnog i korisnog sadržaja!
Kao i uvek, tu sam za sva pitanja i komentare, samo je potrebno da kliknete "reply".
Srdačan pozdrav :)
|
