Kada sam letos provela 6 nedelja u Srbiji, stekla sam utisak da se u Americi živi mnogo brže, u smislu da se dešava mnoooogo više promena. Ali i da ima više sadržaja. 

Možda je do subjektivnog osećaja, ali ovde nije da vreme leti. Vreme leti svuda, ali šta se sve desi u nedelju dana, to ne stane u priču. A godina je ispunjena, rekla bih, kao nečiji ceo život. 

Nama je prošle nedelje bila slava (Đurđic), koju smo obeleželi na način koji nisam mogla ni da zamislim pre 4 godine. Da mi je neko pričao da ćemo da okrenemo prase na ražnju i imamo dvadesetak ljudi, a da se engleski u kući ne priča, ne bih mu verovala. 

E sad, istakla bih dve meni bitne stvari da se znaju: 

- Ljudi sa naših prostora koji čine naše prijatelje nisu to samo jer pričamo isti jezik.

Ovde smo prihvatili i primenili najpametniji savet koji sam ikada čula: ako se ne bismo družili kući, nećemo se družiti ni ovde. Jezik sa tim nema veze.

- Drugo, do ove godine nismo želeli da zovemo ljude na slavu koji ne znaju šta je slava. Zato nema onih koji pričaju engleski.

To ne znači da ih nema u našim životima, ali smo se do sada tako držali da želimo jedan dan u godini da tako ostane.

Možda je površno, možda je pogrešno, ali tako je. Za sada.

Unapređivanju i napretku uvek ima mesta :)

Prošle nedelje sam uspela i da posetim frizerku, koju sam u sredu i pominjala. I znate šta? Vreme je da tražim novu! 

Kada sam, nakon vožnje od više od pola sata u jednom pravcu shvatila da se ne razumemo i kada sam u ogledalu videla proizvod nerazumevanja, odlučila sam se da ću izaći iz zone komfora.

I to na dva načina:

- skupiću hrabrosti da nađem novu frizerku

- više ću voziti, ako je to nepohodno.

Inače, pre dolaska u Ameriku, ja sam obožavala da vozim auto. Da je samo malo benzin jeftiniji u Srbiji, vozila bih se po ceo dan. 

Kako ovde nema nikakve šanse za opstanak bez auta, sve se izokrenulo i vožnja mi je postala teret. Svakodnevni. I dalje je to jedan od razloga zašto mislim da bih procvetala da živim u NYC.

Ali, odlučila sam se da i tu iskočim iz zone komfora i već sada krenem da se više vozim. Već smo dogovorili nekakav ženski put u Ostin i krajem decembra Road Trip do Floride. 

Obično 99% naše vožnje bude u rukama mog supruga, ali došlo je vreme da se opet zaljubim u volan :)

Odlučila sam da sa vama podelim sve čari vožnje kojima se služim i ideje kako da zavolite volan, čim opet uspostavim tu ljubav. Jedan fazon mi je da tipujem koji auto ide tamo gde i ja, pa pokušavam da ga pratim po trakama :) To je malo lakše na daljim relacijama nego u gradu kada imam nekad i 7 traka u jednom pravcu. 

Inače, trenutno je Open Enrolment, odnosno period za apliciranje, za zdravstveno osiguranje. Počeo je 1. novembra i traje do 15. decembra. Tom prilikom se bavim dubljim istraživanjem u vezi sa osiguranjem i čim saznam sve potrebno, biće o tome tekst.

Zdravstveno osiguranje jeste goruća tema u Americi, ali još uvek nisam pronašla osobu koja zna o tome dovoljno da bi mogla da objasni jasno. 

Amerikanci uglavnom uzimaju zdravo za gotovo (navikli na sistem), neki se odlučuju da idu kao self pay (kao i ja) a ima i onih koji se prepuste osiguranju koje ima poslodavac nudi. 

Koliko često idemo kod doktora, i dalje su nam ukupni troškovi lečenja manji nego nekoliko mesečnih rata. Pa prema ličnom iskustvu ne osećam preveliku potrebu za osiguranjem. Ali, zbog iskustva koje sam imala pre dva meseca, ipak razmišljamo da od sledećeg januara budemo osigurani. 

Inače je sledeće nedelje raspust u školi i jutros sam izjavila kako jedva čekam taj raspust da mogu da se naspavam :) Zaista nisam verovala ni zamišljala da ću ikada ponovo čekati raspust :))) 

Raspust je vezan za jedan od najznačajnijih praznika, Thanksgiving. Ovaj porodično orijentisan praznik mi se neverovatno dopada jer volim tu kulturu zahvalnosti. Više o ovom i ostalim praznicima, naći ćete u tekstu.

Hrana koju tradicionalnu jedu mi se apsolutno ne dopada jer je sve slatko. Tu mislim i na meso. Mada, istini za volju, bila sam samo na jednom Thanksgivingu i na jednom Friendsgivingu. Ostala dva puta smo proveli po fudbalskim turnirima. Kao i većinu praznika :) 

Uglavnom, ima dve bitne stvari uz ovaj praznik: prodavnice zaista ne rade taj dan, kao ni restorani ni kafići. Izuzetak je Mc Donalds, u kojem smo silom prilike jeli prošle godine u Dalasu. 

Drugo: isto veče već kreću da se otvaraju prodavnice poput Targeta i Walmart sa svojim Black Friday ponudama. Mada su neretko bolje ponude za Cyber Monday, plus sve možeš da odradiš online :) 

Po pitanju troškova koje sam prošle nedelje podelila sam vama, još uvek mi stižu neke cifre i kada se sve sabere, poslaću vam uporednu tabelu. Ukoliko još želite, pošaljite mi svoje troškove, nije važno u kojem ste gradu, državi i kontinentu.

Podaci koje delimo:

- stanarina ili rata za kuću

- auto

- struja

- internet

- telefon

- groceries (nabavka namirnica)

- gorivo 

Poenta je da se uporede troškovi po američkim državama. Ali, možda nije loše ni da uporedimo sa kojim god mestom na svetu.

Nadam se da ste mi dobro :)

Srdačan pozdrav,

Vaša Nevena