Dobro jutro, dragi/draga :)
Današnje jutro dočekala sam u mom još uvek omiljenom gradu, Beogradu.
Kažem još uvek, jer sam upravo došla ovde na tri dana da istražim da li ljubav i dalje postoji. I volim što je tu. Nije zaljubljenost i vidim mu mane ali srce lupa jače čim je tu.
Juče sam se baš pitala odakle ta ljubav rođene subotičanke prema ovoj pravoj ljudskoj džungli. I shvatila sam da je pored lude energije koju ovaj grad ima, on meni pruža i osećaj slobode i osećaj mnogo mogućnosti i izbora.
Sa druge strane, upravo su osećaj slobode, mogućnosti izbora i bezbroj otvorenih mogućnosti sa milion stepenica ono što volim u Americi.
Dok sam studirala u Beogradu i radila sve moguće studentske i slične poslove, upravo sam nailazila na prepreke u tome da nađem "normalan posao" i posao u struci. To i jeste bio razlog da Beograd i ja završimo našu ljubavnu priču. Tome ima sada već više od 7 godina. Ali i dalje se volimo :)
O Beogradu i našoj ljubavi bih mogla da pišem i pišem ali ne verujem da ste mi zbog toga dali svoju email adresu.
Sa druge strane, ako želite, mogu da pišem i o tome šta meni pruža život u Americi a život ovde nije.
Sada je malo više od dve nedelje kako smo ćerka i ja došle na ovaj dugoočekivani odmor u Srbiju i emocije su se malo stišale.
Osećaj koji imam kada vidim ljude koje dugo nisam, je nešto posebno. Lično nisam luda za tim da se viđam sa ljudima i ispijam kafe sa onima koji su svoje mesto u mom životu izgubili. Hoću da kažem, da ako se nismo čuli ove skoro dve godine o poslednjeg puta u Srbiji, ili ne daj bože duže, naš odnos je u istoriji.
Ne zameram ja nikome što nije danas tu i žao mi je ako neko meni to zamera, ali putevi se ljudima razilaze i to je život.
Šta ja imam od toga ako pričam sa drugaricom koja nikada nije premenila svoju životnu sredinu i plaši se toga i nije joj ni na kraj pameti? Dok ja mislim da je svet mali i nema te tačke koju ne bih htela da upoznam?
Isto tako, kada smo pre dve godine prolazili kroz onaj pakao neizvesnosti o kojem sam prošlog meseca pričala, verujem da sam i ja mnogim ljudima bila nepovoljno društvo. I to je skroz u redu. Nije sve za svakoga.
Ali oni koju su tu, znamo da su pravi.
Inače, danas je poslednji dan moje rođendanske nedelje :) Još jedan razlog zašto se dobro uklapam u Ameriku je taj što oni tamo jako vole svoj rođendan pa slave i ceo mesec a naročito nedelju :)
Moj ovogodišnji rođendan je protekao baš onako kako sam zamišljala prošle godine :) Sa mojom decom! Moja ćerka i moje sestričine su mi pevale rođendansku pesmu i moje srce je umalo eksplodiralo. A tortu mi je pravila moja 80-godišnja baba :) Dok sam drugu tortu na brzaka ja smutila i dala deci da je dekorišu. Rekle su da je to najlepša torta ikada!
Istina je da sam rođendan i rođendansku nedelju proslavila bez mog voljenog i bez moje mame, koji oboje stižu tek krajem meseca. Ali sam svakako odavno naučila da ne možeš u životu imati sve :)
A moj najželjeniji rođendanski poklon me čeka za dva sata i jaaaako sam uzbuđena :)
To je radionica kod Jovane Miljanović- Od hobija do posla. Nešto o čemu maštam od kada postoji :)
Eto, sreći nikad kraja!
Nadam se da i svi volite svoj rođendan, koji god da je po redu. Moje je mišljenje da ako ja volim dan kada sam rođena, ja zapravo volim i to što sam rođena i slavim sebe :)
Moj suprug i njegova porodica nisu bili neki ludaci baš za svojim rođendanom, tako da od kada imaju mene, malo ih maltretiram po tom pitanju. Ali da vam kažem da baš lepo napreduju, sve je više i torti i poklona :) A kad im još moja Jovana otpeva pesmicu, srca se tope :)
Na sajtu je nova priča devojke koja je pre dve godine bila izvučena na Zelenoj lutriji i sada gradi svoj Američki San.
Tekst je pisala Jelena Leković i izuzetno je emotivan. Mnogi kažu da im suze poteku. To svakako nije bio cilj, ali dešava se. Cilj je naravno da pomogne onima koji su izvučeni ili će biti izvučeni, pa mogu da znaju kako cela procedura ide. I što bih posebno naglasila, to traje. Nije baš kao izvuku te i ti sutra već ideš u Ameriku. Ima tu još dosta da se prođe, proces obično traje oko godinu dana.
Prošle nedelje sam bila u Novom Sadu i šetala novim tržnim centrom Promenada. Stvarno je lepo a kako već dugo pričam a nikako da završim tekst o šopingu, potražila sam dodatnu inspiraciju. Ušla sam u Nike prodavnicu da vidim hoću li naći iste patike kakve imam. Nisam našla iste. Ali sam otrkila da su najjeftinije patike skoro $90 i to su patike za bebe. Svi ostali modeli bili su između $120 i $250.
Zaključila sam da sam pred put, umesto jednih patika u Srbiji, u Americi kupila Nike patike, sandale, Ralf Lauren kombinezon, neke elegantne patike, farmerke i tri majice. Sve stvari su "brednirane" i jako lepe i kvalitetne.
O komparaciji plata i standarda uopšte, neću da pišem, opšte je poznato.
Sada stvarno odlazim na svoj rođendanski poklon :) A sutra idem da se vidim sa još jednom radošću, ženom koja je zaslužna da uopšte postoji moj sajt. I što je mnogo važnije, koja će ga u narednom periodu učiniti pravim sajtom a ne samo mojom igrarijom :)
Nadam se da i vi uživate u nedeljnom jutru uz kaficu ili šta god vam čini jutro lepim :)
Čujemo se uskoro!
p.s: otvorena sam za sugestije i komentare :)
Nevena
|
