Lako je tebi , ti si... pa onda prazno mesto da se dopuni.

Poslednje četiri godine, nastavak namenjen meni je

- ti si u Americi.

Sada prvi put u životu, ikada, dobijam suprotno- brigu drugih ljudi kako je meni u Americi.

Ponoviću još jednom- prv put u životu mi se javljaju prijatelji, poznanici i porodica sa BRIGOM o tome kako je meni, u Americi.

Pokušavam da vam ovo dočaram bez mnogo emocija i sa velikim razumevanjem, kao i uvek. Želim da vas sve obavestim da je to samo i jedino zbog medija.

Mediji su preneli kako je u Americi najstrašnije i po prvi put se Amerika našla pod reflektorom i verovatno prvi put u našim životima je Amerika prikazana kao neko ko se nije snašao.

I tako SADA ljudi brinu kako je meni u Americi.

Znate da nikada nisam mešala politiku u svoje tekstove, a tako nameravam i da ostane u budućnosti.

Ne mogu ipak da se ne zapitam zašto niko nije brinuo kada smo sa bebom krenuli da živimo u Ameriku, sa kratkoročnom vizom i dugoročnim snovima, a tako smo malo znali. 

Ali su svi mogući mogli da mi poruče: BLAGO TEBI, direktno ili indirektno, odnosno rečima ili samo pogledom. 

Šta sada želim da vam kažem? I kakvo poruku želim da vam uputim?

Kao prvo, želim da znate da smo mi bezbedni. Koliko god je to moguće. Iako je juče objavljeno da živimo u desetom kauntiju po rastu stope zaraženih. Iako ne mislim da su opet donete mere koje štite čoveka iznad ekonomije.

Mi se i dalje ponašamo odgovorno i kod nas mere ne popuštaju. Jesu malo prošle nedelje, ali se vraćamo na stare mere. 

Drugo, nikada ranije u medije nije išla priča o lošim stranama Amerike, nego je uvek prikazana u najboljem svetlu. Jedino se nekad jave izolovani slučajevi kada se dese neki incidenti. 

Kad smo već kod incidenata, nedavno se desio jedan koji potvrđuje koliko još uvek postoji rasna diskriminacija. Iako se ona ne sme i retko kada može naći u medijima.

Jedno je sigurno, svaka zemlja ima svoje prednosti i mane, a to je i sa Amerikom. 

Ona ima puno prednosti ali ima i mana. Jedna velika sigurno jeste zdravstveni sistem. 

Ali njegova najveća mana nisu loši lekari ili loši uslovi za bolesnike. Najveća mana je ta što veliki broj ljudi nema pravo na zdravstveno osiguranje. 

Druga ogromna mana je ta da oni koji imaju "pravo" to pravo skupo plaćaju.

I dalje ima mana za knjigu a ne za jedan novi Newsletter. Ali, ne treba da se vodimo time. Treba da se vodimo onim što nama treba. Ono što nam je bitno u našim životima.

Zato volim da pričam o američkim snovima i to sa naglaskom na lične snove, jer ne mislim da tvoji ili moji snovi treba da budu kreirani od strane nekog trećeg.

Oni koji misle da će u Americi imati sve ono što imaju sada negde van Amerike, i samo dodati ono što im nedostaje- u velikoj su nevolji.

Nije tako, ti kada ideš ostavljaš sve i počinješ od nule, i to ako imaš sreće.

Mnogi počinju od minusa. I najmanji je broj onih koji počinju od pozitivne nule.

Amerika nije za svakoga, ali ne mislim da ne treba svako da ima pravo da dođe i ostvari svoje snove.

To je poltika države koja ni ne dozvoljava da dođeš bez ispunjenih uslova koji su u tom momentu zacrtani. 

Želim da kažem da Amerika nije za one koji misle da Amerika samo tebe čeka, prostran je crveni tepih i samo izvoli.

Amerika je zemlja sa bezbroj mogućnosti, i u njoj će najbolje proći oni koji su spremni da se bore. 

Oni koji žele da je upoznaju, koji je poštuju i ujedno koriste sve njene prednosti. 

Amerika je odlična terotorija za gladne- za gladne znanja, dokazivanja i mogućnosti.

A ja sam tu da ti pomognem koliko god mogu i da te hranim informacijama dok se ti boriš. Da ti budem podrška na svakom koraku i da- verujem u tebe!

Iz razloga što želim da ti pružim proverene i tačne informacije, tekst o porezima kasni. Ispostavilo se da neke stvari nisam najbolje razumela, pa sada radimo na ispravkama. 

Ekonomija apsolutno nije moja jača strana, a od ekonomskog obrazovanja imam samo političku ekonomiju, koja zaista nije pružila ni osnove onoga što mi je potrebno da bih razumela to što želim i vama da bude jasno.

Sa druge strane, ekomonija je nešto preko potrebno čoveku koji živi u Americi. Ovde sada mislim na osnove, na jasne smernice šta koliko košta i šta diktira cene, kao i gde možeš da uštediš. Amerika je jedna živa ekonomija sa još življim tržištem i stalno moraš da budeš u toku.

I dok pišem o ovim apstraktnim temama, umalo da zaboravim da podelim sa vama jedno realno iskustvo. 

Pre dva dana sam srela svog prvog aligatora! 

U komšiluku, razume se. 

Ali srećom, bio je prilično uobražen i pravio se da nas ne vidi. Skroz nas je iskulirao i ja sam mu baš zahvalna zbog toga.

Sada je sav moj strah postao realan i kao da mogu da okrenem novi list. Znala sam da ih ima i znala sam da ćemo se sresti. I da, mnogo je teže sada se pokrenuti na trčanje ali makar znam da ću ga lako prepoznati i sledeći put.

Vi koji me pratite na Instagramu ste verovatno bolje upoznati sa mojim strahom od aligatora. Ali, sa vama sam podelila i informaciju da u poslednjih 100 godina u Teksasu niko nije stradao od istih. A čovek koji radi u teksaškom informativnom centru mi je rekao da postoji jedan izlovani slučaj ali da je u pitanju bilo suicidno ponašanje. Ohrabrio me je i rekao da sam bezbedna.

Ipak, ja malo imam problem sa poverenjem u životinje koje su veće od mene. 

Moja drugarica kaže da je ona kao dete redovno plivala tamo gde ih ima i da tek danas uviđa da to možda nije bilo najpametnije. Kaže kako su njima gatori kao domaće životinje. 

A ja se još uvek umem uplašiti mačke ako mislim da može da me ogrebe...

Nadam se da ste mi dobro!

Ne zaboravi da te volim,  !

Nevena