Srećna sam ja i želim da sreću podelim sa vama :)

Prvo želim da svima poželim Srećan Božić, bilo da ga slavite, obeležavate ili samo nemo posmatrate. 

Kako sam odrasla u mešovitoj porodici a i u multikulturalnom gradu, meni je svaki praznik prilika za slavlje. 

Na Instagram profilu sam napravila anketu sa pitanjem kada se pokloni stavljaju ispod jelke u vašoj porodici, sa ciljem da shvatim šta dominira. Pobedila je Nova godina.

Meni je poklon ispod jelke bio i za oba Božića i za Novu godinu, i kod skoro svih porodičnim prijatelja gde je stizao Deda Mraz. 

U Americi je Deda Mraz vezan isključivo za Božić, ali nekima poklon donosi na Badnje veče a nekima na Božić. Kako Božić prođe, nema više traga od Deda Mraza. 

To nismo znali pre dve godine kada smo bili u Majamiju i Orlandu i nigde nismo sreli Dedu, pa nemamo sliku sa njim. 

Zato smo juče uhvatili poslednji voz i obavili tu građansku dužnost :)

Otkrili smo da je najbolje mesto za to prodavnica Bass Pro ,pa ako je imate u blizini, proverite sledeće godine. Kapiram da je to zanimljivo samo onima sa malom decom, al sigurna sam da je korisna info.

Jutros smo krenuli na daleki put, do Orlanda, u državi Florida. Dok ovo pišem, već smo izašli iz Teksasa i prošli pola Luizijane. Malopre smo prošli pored reklame sa ponudom da se maze bebe aligatora i to je baš na našem sledećem stajalištu. Preskočiću, to je sigurno :) 

Uputili smo se na nekoliko dana kod prijatelja, ali ćemo otići i na najmagičnije mesto na svetu, kako kažu :). Kao dete nisam mogla ni da zamislim da ću ikada otići u Disney World i sada kada o tome pišem i pričam mi zvuči kao bajka :)) 

Već sam milion puta stala iza izjave da verujem da u Americi mogu sve želje da ti se ostvare, i ovo je samo jedan maleni primer. 

Prošle nedelje sam imala "prvi pa muški" live na Instagram profilu Jovane Miljanović. Pričale smo o Americi i dotakle se raznih tema, kako sam ja uopšte došla u Ameriku i šta je meni Amerika donela. Složile smo se da svako ovde prođe neke svoje izazove i da mora biti korisno kada neke stvari ipak znaš, pa dolaziš malo spremniji i znaš šta možeš da očekuješ. 

Jovanu sam otkrila dok sam i sama besumučno tragala za informacijama kako da išta saznam o ovoj zemlji, gde je sve drugačije nego u domovini. Bilo je to pre više od 3 godine ali se tačno sećam uzbuđenja kada sam otkrila da postoji neko ko deli to što prolazi u Americi. U tim trenucima sam pokušavala da otkrijem da li bih nekako mogla da dobijem stipendiju za studije, kad već ne mogu da radim u Americi sa svojom vizom... I sećam se kada sam tako sva uzbuđena poslala poruku Jovani na instragram zahvalivši joj se što besplatno deli savete i iskustva. Ona mi je uzvratila sa porukom podrške. Nisam tada ni pomišljala da ćemo se ikada u životu sresti... :)

Najvažnija lekcija koju sam ja naučila ovde je da naučiš da ne računaš na pomoć. Dok, sa druge strane, svaki put kada ti se pomoć pruži, budeš istinski zahvalan na njoj. 

Iako ja primarno pišem za ljude koji ovde prave svoj novi dom, svi koji dolaze imaju neke zajedničke izazove. Ipak, kada dolaziš da ostaneš, najviše ti je informacija potrebno jer zaista moraš na sve da misliš. 

Čula sam fenomenalnu izjavu kako Amerika nije trka na sto metara, nego maraton. I to mi je fenomenalna varijanta rečenice da ti je potrebno nekih 5 godina da se ovde namestiš. 

I to mi je super u ovom trenutku kada se ja spremam za svoj polumaraton, jer ga u ovoj situaciji posmatram kao maraton, ono "pola" stavljam sa strane :)

Kako je ovo poslednja sreda ove velike 2019. godine, tako je ovo poslednji i Newsletter ;)

Čujemo se prvog dana sledeće godine!

Od srca ti želim da ti je svaki dan SREĆAN i da ostvariš sve svoje, američke snove, u Srećnoj Novoj :)

Nevena