Ne dešava se često da vas neko stvarno, od srca, pita KAKO STE. 

Jednom davno, kad sam ja, Mina, bila studenkinja, profesor Srpske književnosti 20. veka, Aleksandar Jerkov, ušao je u kabinet gde smo ga čekali, mi, studenti, i pitao nas je: Kako ste? Ali stvarno, ne kao svi znamo kako su studenti jer oni pripadaju jednom kolektivu čovečanstva zvanom "studenti", već stvarno, onako kao ljudi, kao pojedinci, kako ste? 

Muk. 

Tajac. 

Ni uzdah da se čuje. Ostali smo bez daha, jer... stvarno, svako se za sebe zapitao: kako li sam? Da li to smem da kažem naglas a da nikoga ne uplašim, da se niko za mene ne zabrine, i da mi ne bude oduzeto to što imam jer nisam dobro? Možda bolje da ćutim i da se pravim da je sve u redu. 

Počela je sezona pomračenja.

A u sezoni pomračenja je retko ko baš dobro. U glavnom, nismo dobro. Nismo dobro na milion, ma, na milijardu različitih načina. Ali generalno uzev nismo dobro. 

Pošto vas mi često pitamo od srca kako ste, vi nam pišete kako ste, ali stvarno. Naše sestre iz Belog šatora dele svoja osećanja, utiske i svih tih milion, ma milijardu načina svog dobrog i ne baš tako dobrog stanja. Delite sa nama svoje tuge, zabrinutosti, anksioznosti i nervoze, te znamo da sada niste baš najbolje. 

I to je okej. Želimo da znate da je ne biti dobro sada skroz okej. Dozvoljeno je. Normalno je. 

Isto tako je normalno da tražimo smisao, da želimo da razumemo zašto - zašto nam se ovo događa i zašto moramo da se ovako osećamo. 

A pošto je to baš velika tema, napisale smo vam čitav članak da znate šta se sada dešava i zašto se osećate kako se osećate, pa bacite pogled ovde. 

Zaključile smo da su eklipse, pred kraj ove 2020. baš jake, i da ovo veliko pitanje kako ste ne može da čeka četvrtak. 

Niste same. 

Ali to već znate. 

Vole vas Mina i Tea

PS. Članak o eklipsama koji objašnjava dosta toga je ovde.