Da li je i vas naslov ovog Newslettera naterao da zapevate čuvenu pesmu od Bebi Dol?

Uzela sam naziv te pesme kako bih uspela lakše da dočaram zašto je ovaj email toliko poseban! 

Stiže malo kasnije jer sam želela da ovaj Newsletter bude svež kao vazduh napolju i da bude začinjen kojom kapljicom znoja. Ne zvuči možda najlepše, ali sam želela da u njega stavim onu energiju koji imam nakon trčanja. Ne mislim na onaj osećaj da ću se raspasti nego osećaj da mogu više nego što mislim i osećaj da su mali koraci ka cilju itekako važni. 

Nema tog broja koliko sam ja puta krenula na trčanje, ili bilo koju drugu sportsku aktivnost. I svaki moj novi početak, ja bih ubila jer sam dobijala osećaj da to što radim nije dovoljno. 

Na fazon ako sam danas istrčala samo 2 km, a ranije sam trčala 6km kao od šale, koja je poenta i ta 2 kad nije 6. I tako bih ubijala svaku mogućnost da dostignem tih 6 km koji su toliko davni bili da ni ne znam kako ih se sećam. 

Danas sam drugačija, danas pohvalim sebe jer sam se uopšte obukla za trčanje. Jer sam uopšte otišla do staze i jer sam istrčala i 100m jer juče, dok je pljuštala kiša, nisam ni toliko. 

Moje pripreme za polumaraton su borba stare mene i nove mene, o kakvoj može samo da se priča.

Daću vam današnji primer. Juče nisam trčala jer je pljuštala kiša i umesto toga, otišla sam u salu da se sama sa sobom podsetim osnova košarke. Danas kiša ne pljušti i kažem lepo sebi, spremi se, idemo :) Lepo se obučem u skladu sa vremenom ( u skladu sa preporukama Nade Macure), sunčano i hladno, nekih 7 stepeni. I lepo krenem ka autu sa kojim ću da se odvezem do jezera gde trčim i gde čak ima i ljudi koji trče. Na putu do kola shvatim da je baš baš baš hladno i da jako duva vetar i da je sigurno na jezeru još hladnije. 

Stara Nevena bi se lepo okrenula i otišla kući.

Nova Nevena, ova što danas postoji, je krenula trčeći do teretane da makar na traci trči, iako ne voli traku. 

Potom sam trčeći do teretane shvatila da umesto oko jezera, mogu da trčim oko bazena i tako ispoštujem sebe.

A duboko verujem da svako ko ispoštuje sebe, ispoštovaće i tebe, odnosno nekog drugog. 

Zašto sam danas ponosna? Ponosna sam što učim malim koracima da izgovore pretvaram u razloge. Odnosno da umesto toga što je loše vreme trčim baš zato.

Zašto ovo pišem i kakve to ima veze na ovom svetu sa Amerikom i američkim snom? Pita se neko?

Ima! I to jako velike!

Ako ti želiš da dođeš u Ameriku onako baš jako, naći ćeš način.

Ako si ti već u Americi i teško ti je, naći ćeš način da ti bude lakše.

Ako si ti u Americi i ne uspevaš da ostvariš svoj san- veruj mi, naći ćeš način.

Zašto da mi veruješ?

Zato što znam da se upseh ne ostvaruje preko noći. Zato što mi je trebalo mnogo godina da to shvatim i zato što svakim danom to iskusim iznova.

Nije život jedan dan, niti jedna godina. Tako ni tvoji snovi ne treba toliko da traju.

Kada sam danas ponovo pročitala šta sam vam prošle nedelje napisala da želim da ostvarim, shvatila sam da danas više nego ikada radim na ostvarenju tih ciljeva.

Ova godina je meni donela neverovatne stvari i uspehe, al ne zato što sam želela malo pa sve ostvarila. Nego zato što sam postala svesna svakog, pa i najmanjeg uspeha. 

Naučila sam da sprovedem jednu od najboljih rečenica koju sam čula: Završeno je bolje nego savršeno!

Uvau! Meni je to dalo toliku slobodu i energiju, kao da imam krila. Dakle, bolje je da nešto uradiš pa kakvo god bilo nego da ne uradiš jer nije savršeno i može bolje! 

Da nije bilo te rečenice, ne bi bilo ni ovog Bloga  pa samim tim ni ovog email-a! 

Ono o čemu danas želim da svako od vas razmisli je: šta ti je potrebno da bi ostvario svoje ciljeve? 

Šta ćeš uraditi, šta ćeš žtrvovati, šta ćeš promeniti da bi sutra stigao tamo gde želiš?

Duboko verujem da možeš da ostvariš sve što poželiš i biću tu da te podržim, koliko god je u mojim mogućnostima!

Prošle srede sam rekla da imam informaciju u vezi sa Starbucks-om koju želim da podelim. A to je da oni imaju jako povoljnu politiku zapošljavanja i da posao tamo može biti dobra prilika za prvi posao, ili za dodatni posao. Fleksibilni su po pitanju radnog vremena i nude dobre beneficije. U toj firmi, sa pola radnog vremena odnosno 20 sati nedeljno dobijaš zdravstevno osiguranje, a nakon dva meseca stičeš pravo i na besplatno školovanje. 

U tekstu Šta Amerika jeste i šta Amerika nije, pominjala sam kako poznajem čoveka koji je tokom studija radio u Starbucks-u jer mu je to bio način da prehrani porodicu. Danas mi je jasnije zašto je birao baš tu firmu. 

To što je u Americi sve dostupno i moguće, ne znači da te sve čeka na dlanu. Kada god možeš, radi na svojim snovima, a usput ako je neophodno, radi i nešto što ti nije san, kao što je verovatno posao u Starbucks-u :) Ali takav jedan posao može da te vine do tvojih snova...

Još tri nedelje i tri Newslettera nam je ostalo u ovoj godini ;)

Novogodišnje izdanje neće biti sveže kao ovo ali će imati poseban dodatak :)

Srdačan pozdrav dragi ljudi,

Nevena