|
Zdravo dragi moji! Ova kafa koju danas sa vama pijem, malo je drugačija od onih prethodnih. U bukvalnom smislu te reči. Smutila sam je, a ne skuvala. 🥤 Stavila u nju led, jer dajem sve od sebe da se rashladim pošto sam pre 20 minuta ušla u kuću i lepim se kao žvaka, a što bi rekli na reklami "ali nije to sve". Pored moje bele šolje, na belom tanjiriću je kolač sa jabukama, cimetom i orasima. 🍮 Mmmmmm...topim se ja, a topi se i kolač u mojim ustima. Samo, nemojte, molim vas da pomislite da sam kolač sama napravila. Niti da ću moći da vam dam recept, jer sam sigurno jedna od onih koja ne može sebe nazvati dobrom kuvaricom. Ali komšinica koja mi ga je poslala sigurno jeste i to vrhunska. 👩🏻🍳 Koliko god sam mogla u životu da odlažem kuvanje, ja sam to radila. Srećom, tu su bile moja mama, baka, tetka, svekrva, svekar, pa i muž koji odlično kuva. Srećom, nije me birao po mojih kulinarskim sposobnostima, jer ne bi bilo ništa od našeg braka. A to koliko me nije zanimalo šta će drugi da misle i kažu o tome kada kažem da ne znam da kuvam, bilo je prava smejurija. Naročito meni kada se setim svih reakcija od neverice, smeha, začuđenosti, podsmeha... Ali avaj, ni jednog trenutka se nisam zapitala da li je u meni neki problem. Zašto drugi tako reaguju, kada sam to prosto ja. Ne kuvam, pa šta. 🤷🏻♀️ U proteklih nekoliko godina (znači u bližoj prošlosti) sam otkrila kreativnu crtu koju nosi proces spremanja hrane i to me je zaintrigiralo. Počela sam polako da spremam prvo slatkiše, jer to najviše volim. Zatim slaniše, a onda i neke super šarene salatice. I, malo po malo, mogu da kažem da danas redovno kuvam, ali kao što uvek napomenem, ne garantujem da će sve biti ukusno, jer sebe gledam kako nekoga ko eksperimentiše u kuhinji, nikako kao kuvaricu-domaćicu. Ah, i opet ta zbunjena lica, jer koja žena još kaže kada iznese svoje jelo na sto da ne zna da li je ukusno. Možda da nije dovoljno slano ili nešto slično. Pa, ima nas i toga se ne stidimo. I dan danas najviše volim kada mi neko spremi klopu, evo kao sada ovaj komšinicin kolač koji sam već smazala dok vam ovo pišem. Eto, to sam ja, takva kakva sam. 💁🏻♀️ U tom stilu sam nedavno ćaskala i sa jednim mladim momkom koji je tražio savet od mene kako da se okuraži da snima videa za YouTube. Bavi se plesom, pokretom i nečim što se zove psihologija pokreta, a video forma je nešto što smatra da će mu pomoći u poslu. Ima strah od tuđeg mišljenja i već duže vreme je u dilemi šta da radi. 😕 Pronašao me je u jednoj Facebook grupi, pogledao moja videa i bio vrlo bojažljiv da stupi u kontakt sa mnom. Kada smo popričali, rekao mi je: "Znaš šta, pa to si stvarno ti." "Da, to sam stvarno ja." - nasmešila sam se, jer nisam ovo prvi put čula. "A i ti treba da budeš ti, a svi drugi treba da budu ono što jesu, jer biti autentičan i svoj je ujedno i najlakši i najteži način da sa sobom budemo 24/7, a da nam drugi veruju. Da li ćemo im se svideti ili ne, e to je već njihova stvar." Rekao mi je da će na svoj rođendan ovog meseca juna pobediti sebe i početi da svoje znanje deli sa drugima na svom kanalu. I da će mi poslati link da pogledam prva. Uh, jedva čekam. Do novog kafenisanja... Za sve koji ste propustili da pogledate moj najnoviji video o formiranju cena, link ka njemu je OVDE. U blog sekciji na sajtu sam objavila i svoj mini blog post na temu strpljenja, pa ga možete pročitati OVDE. Marija TrifunovićDobra vila vašeg biznisa
|