Ako mi je za neku lekciju trebalo vremena u mom životu, onda je to stpljenje.

Brzi život, brzo donošenje odluke, spremnost na promene, večito neka akcija, ili po naški- pundravci u gaćama- e to vam je ukratko opis mene.

Život u Americi me je naučio da je od izuzetne važnosti da znaš da staneš. Da naučiš da usporiš, da tri puta meriš pa onda sečeš.

A tako i ti- ako želiš da porasteš, budi kao kvasac. 

Shvati da ti treba vremena.

Možda ti to znaš, i bravo za tebe. Ali ako znaš nekoga ko to još ne zna- možda nije loša opcija da mu proslediš ovaj mail, ili deo koji ovo poručuje.

Uvek sam raspoložena da nekome pomognem i isto tako mi je trebalo dosta vremena da shvatim da možeš da pomogneš samo onome ko je spreman da pomoć primi.

Te iz ovoga kreće još bolja lekcija- ako pomoć ili podršku želiš- a ti je potraži!

Dokle god nisam zatražila podršku za moj rad, mnogima nije padalo na pamet da mi je potrebna.

Neki su je svakako pružali, postoji arhiva takvih poruka u jednom folderu :)

Još jednu važnu stvar želim danas da podelim sa vama. 

Čak i kada ne znaš koji je pravi put za ostvarenje tvojih snova, ti ne možeš da pogrešiš.

Kreni i stići ćeš. Korak po korak.

Ne moraš uvek (ili čak skoro nikada) znati kuda treba ići. Tvoju strast i želju prepoznaće oni koje ćeš na tom putu sresti i oni će da ti pomognu. Neće svi ali pravi ljudi hoće. Pravi za tebe.

Nisi sam. Gde god da si i na kojoj god da si sada “lestvici” svog života, čak i da siđeš koji stepenik niže, nećeš se strmoglaviti.

Samo nemoj da paničiš. Budi svestan da nisi sam i da uvek ima neko da te pogura, pridrži ili makar uhvati pri padu.

Volim da naglasim kako svi mi koji smo u Ameriku došli imamo nešto što rođeni Ameri retko kad imaju. Mi imamo gde da se vratimo.

Koliko god da ti je nekad teško ovde ili se nekada umoriš (od čega god ovde, dobrog ili lošeg), ti znaš i za drugačije.

Često te može voditi do konstantnog upoređivanja i onog “kod nas je to ovako i ovako”. Ali, potrudi se da to izbaciš i budeš zahvalan na činjenici da imaš tako mnogo- imaš svoj čvrst temelj.

Da neko ne protumači pogrešno, kada malo niže spomenem planirani odmor i kvasac stanje- mi ovog leta nećemo ići za Srbiju.

Samo sam želela da malo više motivišem i ohrabrim one koji su zbog ovogodišnje situacije malo potonuli ili se umorili.

Ne mogu da vam opišem koliko se radujem da sada mogu da podelim ovu vest: Uspela sam da vam obezbedim besplatne konsultacije sa imigracionom advokaticom Nedom Vražalić u trajanju od 20 minuta. U vezi sa tim je i nastao tekst, u kojem mi je pomogla da razumem Investitorsku E vizu. 

Odnosno, svi oni koji još ne znaju kako da dođu u Ameriku a to žele, ili ne znaju kako da promene svoj status u zemlji- imaju od koga da dobiju ovakvu vrstu pomoći i to na maternjem jeziku.

Sve što je potrebno je da pročitaju ovaj sveži tekst o Investitorskoj E vizi i da svoja pitanja usmere ka njoj. 

Kao neko ko je konsultacije platio $200 pre tri godine, za mene ova vest toliko i vredi, najmanje.

Kako smo danas svečano stupili u drugu polovinu ove lude godine, došlo je pravo vreme da prodrmamo snove.

Za vas koji ste tu od ove godine i one koji su zaboravili na moje, evo malog podsetnika:

Moji američki snovi i ambicije za ovu godinu bili su (u decembru):

- da postanem vlasnica Zelene karte

- završim e-book

- napišem mnogo korisnih tekstova

- upoznam puno divnih ljudi

- istrčim polumaraton

- odem konačno u NYC.

I da vam kažem nešto, sa obzirom na sve gore navedeno imam zašto da budem zadovoljna. Bez obzira na to što većina ciljeva nije ostvarena, na pravom sam putu da 3 koja su do mene ostvarim, a da 3 koja ne zavise samo od mene prebacim za sledeću godinu. 

Jedno je sigurno, upravo putem mog rada za ovaj Blog i Zajednicu- upoznala sam mnogo divnih ljudi :) Tako da je taj cilj već ostvaren a verujem da će da bude i upotpunjen. 

Po pitanju planiranog polumaratona- taj se san sam odložio za narednu godinu jer se trka po trka otkazuju. Onog momenta kada sam čula da je i njujorški maraton, koji je trebalo da bude 1.11. otkazan- ovaj san sam prebacila za iduću godinu. Što nikako ne znači da ću prestati da se spremam, čak nasuprot. Glumim i dalje da je u oktobru i da mi je drugi u decembru. Noge valjda ne znaju baš sve što je u glavi :))

Putovanje u NYC koje je prvobitno planirano za mart je možda najbolje odlaganje ikada, u mom životu. Jedini je izazov što smo ga odložili za leto i to ovo, a sad već dobro znamo da je i ova poseta najranije 2021. godine. Uz sve to, čak nam se i kumovi odatle sele, pa više ni njih tamo nemamo.

Sećate se da sam vam pre 90+ dana spominjala da sam se obavezala na izazov od 90 dana i da ga i vama toplo preporučujem?

E pa, izazov se završio u subotu i bio je moj prvi izazov koji sam “prihvatila” i ispratila. Naterao me je da porastem u svakom pogledu, osim fizičkom :) i drago mi je zbog svih vas koji ste ga ispratili jer verujem da je i vama doprineo.

Ipak, razilazak autora cele Hollis priče doprineo je tome da se još koji put dobro zapitam o svemu. I da shvatim još jednom koliko čvrsto stojim na nogama.

Pre 4 meseca sam i pominjala ideju koja mi se rodila pod sloganom SAD ili NIKAD i prvi rok isticanja joj je vrlo skoro, odnosno septembar. Da bih uspela da ispunim sve zacrtano, odlučila sam da uzmem mali odmor od javljanja vama ovim putem, tako da sledeći Newsletter očekujte krajem jula.

Za to vreme ću da završim sve zacrtano i vratiću vam se sa fenomenalnim vestima.

I dalje ću biti tu za sve što vam treba, samo je potrebno da se javite putem mail-a.

Nemojte da zaboravite da još uvek nije kasno da prijavite poreze, ukoliko niste. Rok je 15. jul, a o Porezima možete više pročitati ovde. Osoba koja može da vam pomogne je Petar Radočaj, koji mi je pomogao oko teksta Porezi u Americi.

Budite mi dobro!

Čujemo se uskoro i nastavite da sanjate!

A do tada bi mi izuzetno značilo da izdvojite par minuta i odgovorite na par pitanja u ovom anonimnom upitniku :)

Nevena