Drugarica je u osnovnoj tvrdila da je njena baka preživela uragan. Svi u razredu su je zbog toga ismevali. Najpametniji je dodao- niko ne može da praživi uragan. 

Nisam znala tada ni šta je uragan ni šta je to što niko ne može da preživi, ali se sećam da je bilo prihvatljivo ismevati tu drugaricu.

Niko, nikada, nije stao na njenu stranu. Niko je nije pitao za detalje. Niko tada u školskoj klupi OŠ Jovan Mikić nije pomislio da čuje više.

Do kraja ove nedelje, i ja ću biti kao njena baba. Preživeću uragan. 

Nešto što pre dvadeset i kusur godina nisam znala da postoji, nisam znala da može da bude deo mog života.

Kada smo iz geografije učili sve moguće vremenske nepogode, ili opasne životinje, sve je to bilo tamo negde daleko. 

Sećam se, da je jedino zemljotres mogao da bude nešto što postoji u Subotici, a i to je poptuno zanemarivo jer ga možeš osetiti samo ako si budan.

Danas živim u ogromnoj državi gde na zapadu divljaju požari, gde je jug pod pretnjom uragana a pričamo samo o trenutku u kojem smo.

Moj lični strah od uragana vezan je za strah koji imam i bez njega- a to su aligatori.

Ono što mi je ostalo urezano od uragana Harvey pre tri godine koji smo srećom propustili (tj pratili iz Srbije), bilo je to da su se aligatori našli na nečijim ulaznim vratima ili ispod auta.

I još jednom volim što ne živim u kući. Jer sa drugog sprata ne moram da brinem o tome da će mi stan postati podmornica.

Ali kako nisam ja samo ja, nego sam i moja porodica i prijatelji koje ovde imam, ne mogu da se ne zabrinem.

Čitala sam da je strah od poplave nešto što dugo ostaje u čoveku. 

Ono čega se više plašim od realne poplave su poplave u kojima živimo. Nemam prigodniji izraz od engleskog "overwhelming".

Ali, vremenom sam naučila da je adekvatna zaštita od preplavljenosti- pažljivo slušanje šta deca pričaju. Možda nije zaštita u pravom smislu reči, ali sigurno je nešto što te stavi u trenutak, i u svet gde tvoji problemi ne postoje. 

Preneću vam deo priče iz tog mog sveta.

Sinoć, pre nego što je tonula u san, pita me Jovana (5): Mama, da li Deda Mraz spava?

E sad, pošto je konačno naučila da kad ona ide da spava, babe i dede, tetka, seke i svi ostali u Srbiji još uvek spavaju. 

Ovo pitanje, zapravo je značilo- da li Deda Mraz ikada spava ili stalno prati kako se ja ponašam?

Rekla sam joj- spava. Samo nisam sigurna kada :)

Maloj i umornoj glavici je to bio sasvim u redu odgovor, ali pre nego što je sasvim zaspala, ipak je imala još jedno pitanje!

Mama, da li Deda Mraz ima mamu?

 Rekla sam joj: Ne znam. Verovatno ima.

Pitanja koja deca umeju da postave, za mene su dokaz da bolji svet postoji i da će bolje vreme doći.

I tako će, kada ona ode u školu i ispriča svojim drugarima da Deda Mraz ima mamu, verovatno proći kao moja drugarica u osnovnoj. Iskreno se nadam da neće, ali moguće je.

Ako joj kažem da nema, šta sam uradila? 

Da li zaista dete danas treba da zna sve surovosti koje svet nosi?

Da li je zaista pogrešno učiti decu da postoji neka magija? 

Čemu deca treba da se nadaju?

Iako je prvobitno bilo da će dva uragana zahvatiti Hjuston, trenutno stoji da će biti samo jedan, Laura. Jug Hjustona, odnosno ostrvo Galveston, prvi je evakuisan- juče ujutru je krenula evakuacija. Potom je usledila sledeća regija i za sada stoji da smo mi na sigurnom. Što iskreno verujem da je tačno.

Ipak, uradili smo skoro sve što je preporučeno, kupili smo hranu za nedelju dana- jer to i inače radimo :) Kupili smo vodu, sipali gorivo i to bi bilo to.  

Ono što nam daje najvažniji osećaj sigurnosti je taj da znamo gde smo dobrodošli ako budemo morali da napustimo dom. To je taj osećaj koji ti zajednica pruža. Koji ti pružaju ljudi u tvom životu. I koji ne možeš da kupiš.

Preporuka Hjustonaca obično obuhvata i da se osiguraš u litrama vina, piva i viskija. Jer to je ono što je ovde podrazumevano :)

U nedelju sam na Instagramu imala Live u kojem sam želela da vam još jednom pojasnim šta je to Zelena karta i Zelena lutrija. Javili su mi se oni koji su izvučeni a mislili su da je sve to ukinuto zbog trenutne situacije. 

A nije. Svi koji su izvučeni, treba da prate korake i trebalo bi da sve ide kao inače. 

A iz teksta Chicago Glasnika sam izvukla koliko je tačno naših ljudi izvučeno, po državama:

Makedonija 336

Srbija 239

Bosna i Hercegovina 36

Crna Gora 33

Hrvatska 32

Slovenija 6

Ukoliko znate još nekoga da je dobio Zelenu lutriju, neka mi se javi, imam odličan program podrške za njih. 

Nadam se da ste mi svi na sigurnom i dobro!

Javite se, jednostavnim klikom na "reply".

Srdačan pozdrav,
Nevena