|
Zdravo dragi moji! Dok sam jutros nameštala kosu, stavljala malo tonizirane kreme na lice i crveni karmin 💄 kako bih snimila novu epizodu intervju kafenisanja, slušala sam jedan od svojih omiljenih podcast-a Male Pobede. Znate već, spominjala sam ga. Naziv emisije je bio i jeste "Prinudna digitalna transformacija". Uh, o digitalu i digitalnoj transformaciji slušam svakodnevno. O njemu i sama pričam i pišem, ali prinuda nije reč koju volim. Tačnije, spada u one reči koje bih stavila u neku kutiju za reči, oblepila je samolepljivom trakom i sklonila je negde gde niko ne može da je nađe, pa ni ja sama. 📦 Ali, naziv mi je ipak privukao pažnju i sa gumicom za kosu u jednoj ruci i telefonom u drugoj, kliknula sam na play i priča iz mini zvučnika je krenula. Željko i njegov sagovornik pričali su o tome da je došlo vreme kada će se ta famozna "digitalna transformacija" bukvalno desiti i u životima i biznisima onih koji od društvenih mreža, veb sajta, e-šopa, internet marketinga, nadajbože email kampanja "beže kao đavo od krsta". 😈 Tada je počeo da mi se odmotava film i nedavna situacija kada sam pričala sa jednim relativno mladim vlasnikom kafanice u Skadarliji koji je na moje pitanje zašto mu niko ne vodi društvene mreže rekao "Neću da imam kafanu na internetu." Ili priča seže još dublje, a skorošnja je, kada sam od potencijalnog klijanta kome sam poslala link da zakaže traženi sastanak koji radim preko Zoom-a, dobila odgovor da sam neozbiljna. Da se sastanci tako ne drže i da je to vrlo neprofesionalno sa moje strane. 😐 Ono što je posebno meni bilo zanimljivo je saznanje, da su to bili ljudi za koje bih pomislila "na prvu loptu" da idu o korak sa vremenom. Da imaju dovoljno i mladostim, a i radnog i životnog iskustva. Da im je potpuno jasno da se sve oko nas menja. Dobija nove oblike, forme i da je promena jedina nepromenljiva stvar koja nam se svakodnevno dešava. Ili to možda samo govore njihovi LinkedIn profili. 🤷 Dok sam po neseseru za šminku tražila svoj Kate crveni karmin, čiju sam nijansu od prošle godine promenila, jer mi ova sada mnogo bolje pristaje, na trenutak sam se u mislima vratila u parkić nedaleko od moje zgrade. Išla sam da nešto kupim u biošpajzu kada mi je zazvonio telefon. Pozvala me je Olga, žena za koju sam znala da je mom kolegi za faksa pre nekih 15-ak i više godina pružila šansu da bude praktikant, a kasnije i da radi u njenoj maloj firmi. Poslednje što znam je da je dobrano zagazila u osmu deceniju i da se penzionisala. Blago drhtavim, malo dubljim, ali vedrim glasom rekla mi je da je moj kontakt dobila od N., da bi želela da radimo zajedno i da joj moje usluge mogu pomoći da unapredi posao. Bila sam zbunjena, a malo i u fazonu, da verovatno nije skontala od N. ni šta radim ni kako radim, ali saslušaću je, zahvaliti joj se i poželeti sve najbolje, to je najmanje što mogu. 💁 Kako je nastavila da priča, moje oči su se sve više širile, a uši hvatale svaku njenu reč, jer je Olga govorila da u penziji radi više nego ikada, da joj se trenutni sajt više ne sviđa, jer se ne vidi jasno kada ga pogleda na mobilnom telefonu. 👀 Pominjala je WordPress i da je učila kako da ga koristi i da ima puno svojih stručnih tekstova koje bi želela da prilagodi lajicima. A za to joj trebala moja pomoć. Volela bi i da šalje tekstove na email, jer tako će doći do onih kojima su potrebni. 📍 Dooobrooo, ovo je već imalo smisla. Kada sam počela sa joj obašnjavam da radim preko interneta i da se ceo proces tako odvija, Olga je odgovorila: "Pa naravno dušo, i ja tako radim...ovde iz vikendice. U Beograd se retko vraćam, jer sa zaposlenima i klijentima sve rešavam preko Skype-a." Dva, tri sloja karmina i konjski rep na potiljku bili su mali, ali značajni koraci da moj odraz u ogedalu bude onakav kakav sam želela za danas. 💋 Tada se završila i epizoda još jednih Malih Pobeda, a započela moja iskrena želja da što više nas osvesti da od poricanja, inertnosti i tvrdoglavosti nema mnogo vajde i da promene donose i lepe stvari. I to baš onda kada ima se prepustima, bez prinude, lako, lepršavo, kao uz kaficu. ☕☕ ~~~~~~~~~~~~~ Inače, kada smo već kod kafice, naše druženje je dobilo i zasebnu audio formu, tako da moje priče i priče mojih sagovornika poput Vladimire slušati na:
dok radite, kuvate, leškarite, pa sve dok dođe trenutak kada ćete moći više i da šetate, trčite, vozite... Do novog kafenisanja... 💜 Marija TrifunovićDobra vila vašeg biznisawww.marija.beOvaj email je poslat na | Odjavi se sa liste | Prosledi email prijateljuPowered by MailerLite |