Majski pozdrav, dragi/draga :)
Prošla je već polovina maja a ja nikako da se javim.
Pripreme za Srbiju teku samo tako, a od svog planiranja desilo se i da sam se neplanirano razbolela. U svakom slučaju, evo me sada, u super izdanju i nadam se da si i ti!
Za manje od dve nedelje putujemo za Srbiju i ja sam baš uzbuđena! Ovo je prvi put da idemo planirano za Srbiju, pa se trudim da se lepo pripremim i da sve uradim kako treba.
Naime, pre tačno dve godine (i koji dan), moj voljeni suprug je došao kući i rekao sledeće: Pakuj se, idemo! Ja, dobrog raspoloženja i avanturista kakva jesam, u prvom delu sekunde sam se osetila kao da mi se san ispunjava- idemo na neko bolje mesto, sigurno je dobio neko unapređenje vuhu...Ali u već drugom delu sekunde me je stigao i tonalitet njegovog glasa i silueta stasa. Ipak nije ni blizu mojoj zamisli.
Ispostavilo se sledeće: naša druga po redu aplikacija za produženje vize nije uvažena i imamo 5 (slovima: p e t) dana da napustimo Ameriku. U suprotnom, gubimo legalan status i prelazimo na ilegalnu stranu.
Kako smo ilegalnu stranu otpisali u mnogo težim uslovima, ostaje nam pakovanje.
Da malo bolje predstavim situaciju: to je bio početak maja a od juna je trebalo da nam se finansijsko stanje drastično poboljša. Umesto planiranog boljitka, stigli smo do provalije.
Imigraciona advokatica nam je rekla da će proces dobijanja vize koju ćemo raditi u Srbiji trajati između 4 i 6 nedelja.
Šta smo uradili?
Kako smo znali i umeli, spakovali smo se. Mnogi ljudi su nam u tom momentu uskočili u pomoć i mi smo se na avion ukrcali posle 3 dana.
Jedna drugarica mi je rekla da će ona da proverava stan, tako da sam njoj ostavila ključ. Čak mi je rekla da se ne sekiram, da će ona i da spremi i da slobodno ostavim tu hranu koju imam u frižideru i zamrzivaču.
Sigurno se pitaš zašto ovo oko frižidera pominjem :) E pa tu će biti još jedna lekcija, o kojoj ću drugom prilikom :)
Uglavnom, tih 4 do 6 nedelja postalo je 4 najduža meseca u našim životima.
To nas je koštalo zdravog razuma, dosta živaca i baš dosta para.
Četiri meseca plaćati troškove života u Americi a živeti bez prihoda, je nešto što ne bih nikome na svetu poželela. Jasno da se od toga ne umire, ali definitivno nije lepo iskustvo.
Onih najavljenih 4-6 nedelja smo se stvarno potrudili da uživamo u Srbiji, ali kada je krenulo da se odugovlači, nismo više bili prijatno društvo.
Neizvesnost i odugovlačenje...Hvala, ne bih više.
Kako smo to mogli izbeći?
Valjda svako mora da nauči određene lekcije u životu. Najvažnija koju smo tada naučili- samo ti možeš i moraš da se boriš za ono što je tebi potrebno.
Šta je trebalo drugačije da uradimo?
Trebalo je odmah nakon konsultacija sa advokaticom da pokrenemo aplikaciju za vizu, koju je ona savetovala. Ipak, zbog neznanja i neimanja pojma o tome, Klub je rekao da to možemo i nakon što vidimo da li smo dobili Zelenu lutriju.
Tako je kada ti sudbinu kroji neko ko ne zna a ni ti ne znaš dovoljno da bi se za sebe zauzeo.
Celo ovo iskustvo je još jedan moj motiv za pokretanjem ovog Bloga i želju da niko ne doživi slično iskustvo.
Ukoliko se nalaziš u Americi i tvoj status ne poznaješ ili nije rešen, obavezno poseti dobrog imigracionog advokata. Neki advokati imaju i besplatne konsultacije. Moj ti je savet da ako nemaš para, ne ideš samo na jedne besplatne konsulatcije jer besplatno često nije najbolje rešenje.
Mi smo konsultacije platili $200 i dobili smo jasne opcije koje imamo. Ipak, izostalo je da nam objasni koliko je važno da što pre pokrenemo našu aplikaciju i da nas uputi u rizik u koji se upuštamo.
Ali, to je još jedna lekcija iz Amerike. Niko ti ovde neće reći nešto za šta ga ti naknadno možeš sudski goniti. Tako da ćeš iskrene savete čuti samo od prijatelja. Nema onoga da ti svako kaže svoje mišljenje, kao u Srbiji. Koliko god me je iritiralo to što svako ima mišljenje o svemu i nijednu prepreku da ga sa mnom podeli, ne mogu da verujem da ću ovo da napišem, ali- nekad mi to nedostaje.
Svoj status dok si u Americi možeš da proveriš preko sajta https://i94.cbp.dhs.gov
Tako nekako je to sve ukratko bilo.
Zato ovaj put za Srbiju, koji je za samo 12 dana, planiram da mi bude najbolji odmor ikada :)
Malo sam se umorila od svih mogućih procedura i svih mogućih nepoznanica i komplikacija i idem na poznati teren i poznati jezik.
Oh moj jezik na kojem umem u svakom momentu da kažem sve što mislim i kako mislim. Ne moram da tražim bolju reč :) Razumeće svako ko je ikada ostao nedorečen na nekom stranom jeziku...
U narednom periodu, planiram baš svašta lepo vezano za Blog. Imam gomilu tekstova koji čekaju da im posvetim vreme i napišem ih. I imam još dosta novorođenih ideja koje su se desile u proteklom periodu.
Spremam stvarno bogati sadržaj i nećeš se pokajati ako ostaneš na mojoj listi. Osim ako te dolazak u Ameriku ni u kojem slučaju ne zanima i nemaš nikoga ko je u Americi ili želi da ode u Ameriku.
Stvari koje su mi se u proteklom periodu izdešavale i verujem da zaslužuju posebne tekstove su:
- Istekao je ćerki pasoš, te sam radila Putni list i naravno bilo je tu peripetija, i još uvek Putni list nije u mojim rukama. Ako da Bog, biće do ponedeljka.
- Upisali smo je u školu, odnosno predškolsko koje je pri školi
- Imali smo iskustvo sa doktoricom koja je prepisala antibiotik koji moja ćerka ne sme da pije jer je alergična na penicilin
- Prvi put u životu sam naručila tortu, za njen 4. rođendan
- Našla sam se u situaciji da gledam jelovnike subotičkih restorana i jedva čekam da jedem ukusnu hranu :) Nije tema za Blog :)) Ali je za dušu
- Kupila sam patike kojima je cena $100 za $40 :) O tome ću u tekstu koji stvarno dugo najavljujem- Ultimativni vodič kroz šoping :)
Kao uvodni tekst u Ultimativni vodič kroz šoping, na sajtu se nalati Uvod u šoping u kojem delim savete za kupovinu u Americi.
Zaista sam zahvalna na svima vama koji ste mi poverili svoju email adresu!
Zauzvrat želim da znate da sam tu za sva vaša pitanja i da na email odgovaram u najkraćem mogućem roku!
Budite slobodni da Newslleter podelite sa nekim ko se još uvek nije pretplatio na moju listu, a verujete da će mu koristiti.
Želim ti prijatan dan i čujemo se uskoro i to iz Srbije :)
Nevena
|
